BORAVIŠNA DOZVOLA ZA STRANCE U SRBIJI

Boravišna dozvola stranim državljanima može u Republici Srbiji izdati za boravak:

  • na kratkotrajnom boravku (do 90 dana u bilo kom periodu  od 180 dana)
  • boravku po osnovu vize za duži boravak – O ovome smo detaljnije govorili u tektu vizni režim.
  • privremenom boravku  – U slučaju zapošljavanja i stručne specijalizacije, obuke ili prakse izdaje se jedinstvena dozvola (boravišna dozvola i radna dozvola). U svim ostalim navedenim slučajevima izdaje se dozvola za privremeni boravak.
  • stalnom nastanjenju – kontinuirani privremeni boravak na osnovu boravišne dozvole u trajanju od najmanje tri godine.

PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA DOBIJANJE BORAVIŠNIH DOZVOLA

Zahtev za odobrenje, odnosno produženje privremenog boravka stranac podnosi lično ili elektronskim putem nadležnom organu na propisanom obrascu. Ovaj zahtev stranac može podneti elektronskim putem i iz inostranstva.

Osnov za podnošenje zahteva za privremeni boravak mora biti istovetan osnovu za izdavanje vize za duži boravak.

Zahtev za produženje privremenog boravka podnosi se najranije tri meseca, a najkasnije do isteka roka važenja privremenog boravka.

O zahtevu za odobrenje odnosno produženje privremenog boravka odlučuje nadležni organ u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

OPŠTI USLOVI ZA DOBIJANJE DOZVOLA:

Uz zahtev za odobrenje, odnosno produženje privremenog boravka stranac prilaže:

1) važeći lični ili službeni pasoš – mora važiti najmanje tri meseca duže od perioda na koji se traži odobrenje privremenog boravka.

1a) važeću ličnu kartu države čiji je državljanin, ako u skladu sa važećim propisima, može da ulazi u Republiku Srbiju sa ličnom kartom;

2) dokaz o sredstvima za izdržavanje tokom planiranog boravka;

3) prijavu boravišta ili adrese stanovanja u Republici Srbiji;

4) dokaz o zdravstvenom osiguranju tokom planiranog boravka;

5) dokaze o opravdanosti zahteva za odobrenje privremenog boravka u skladu sa osnovama propisanim članom 40. ovog zakona, kao i druga dokumenta na zahtev nadležnog organa;

6) dokaz o uplati propisane administrativne takse.

Dokaz o sredstvima za izdržavanje i zdravstvenom osiguranju ne prilaže stranac koji je član uže porodice državljanina Republike Srbije i stranac koji se zapošljava, kao i članovi uže porodice stranca koji se zapošljava.

Privremeni boravak može se odobriti u trajanju do tri godine i može se produžavati na isti period, u zavisnosti od postojanja razloga zbog kojih se privremeni boravak odobrava.

JEDINSTVENA DOZVOLA

Na osnovu jedinstvene dozvole stranac ima pravo na privremeni boravak i rad u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom. On ima prava na rad u Republici Srbiji u skladu sa propisima kojima je uređeno zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji, bez jedinstvene dozvole.

Zahtev za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole stranac, poslodavac u ime stranca, odnosno lice koje oni ovlaste, podnosi elektronski, putem jedinstvenog portala. Za stranca kome je u skladu sa viznim režimom potrebna viza za ulazak u Republiku Srbiju, zahtev se nakon ulaska u Republiku Srbiju, za vreme važenja vize za duži boravak po osnovu zapošljavanja.

Za stranca kome u skladu sa viznim režimom nije potrebna viza za ulazak u Republiku Srbiju zahtev se podnosi u periodu zakonitog boravka stranca, a može se podneti i iz inostranstva.

Zahtev za produženje jedinstvene dozvole podnosi se najranije tri meseca, a najkasnije do isteka roka važenja jedinstvene dozvole.

USLOVI

Uz zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole podnosilac zahteva prilaže:

1) važeći lični ili službeni pasoš, odnosno važeću ličnu kartu države čiji državljani, u skladu sa važećim propisima, mogu da ulaze u Republiku Srbiju sa ličnom kartom –  mora važiti najmanje tri meseca duže od perioda na koji se traži izdavanje jedinstvene dozvole.

2) dokaz o opravdanosti zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje stranaca, kao i druga dokumenta na zahtev nadležnog organa;

3) adresu boravišta, adresu stanovanja, odnosno izjavu o nameravanoj adresi stanovanja za stranca koji zahtev za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole podnosi iz inostranstva.

Ovi dokazi se prilažu u elektronskoj formi, i to u formi elektronskog dokumenta u originalu ili u formi digitalizovanog dokumenta.

O zahtevu za izdavanje jedinstvene dozvole odlučuje nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva. Stranac lično preuzima jedinstvenu dozvolu.

Jedinstvena dozvola može se izdati radi:

1) zapošljavanja;

2) samozapošljavanja;

3) posebnih slučajeva zapošljavanja, u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje stranaca.

Jedinstvena dozvola strancu se može izdati na period važenja do tri godine, i može se produžavati na isti period, u zavisnosti od postojanja razloga zbog kojih se izdaje jedinstvena dozvola.

OSNOVI ZA IZDAVANJE DOZVOLA ZA PRIVREMENI BORAVAK

  1. po osnovu školovanja ili učenja jezika
  2. po osnovu studiranja
  3. po osnovu učešća u programima međunarodne razmene učenika i studenata
  4. po osnovu naučno-istraživačkog rada ili drugih naučno-obrazovnih aktivnosti
  5. po osnovu obavljanja verske službe
  6. po osnovu lečenja ili nege
  7. po osnovu vlasništva nad nepokretnošću
  8. po osnovu spajanja porodice 
  9. Privremeni boravak maloletnog stranca rođenog na teritoriji Republike Srbije –
  10. iz humanitarnih razloga
  11. za strance za koje se pretpostavlja ili je žrtva trgovine ljudima
  12. dr. opravdani razlozi

STALNO NASTANJENJE U REPUBLICI SRBIJI

Stalno nastanjenje je odobrenje dugotrajnog boravka stranog državljanina u Republici Srbiji, koje se dobija ako su izpunjeni zakonski uslovi i ako stranac Republici Srbiji boravi neprekidno tri godine na osnovu odobrenja privremenog boravka. Neprekidnim boravkom smatra se efektivni boravak stranca na teritoriji Republike Srbije, sa mogućnošću višekratnog odsustva iz Republike Srbije do deset meseci ili jednokratnog odsustva do šest meseci, u periodu od tri godine. Npr. vreme koje je stranac koji ima odobren privremeni boravak proveo na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme koje je potrebno za odobravanje stalnog nastanjenja.

Nezavisno od prethodno rečenog, stalno nastanjenje će se odobriti i strancu koji ispunjava opšte uslove i to:

1) maloletniku, ako je jedan od roditelja državljanin Republike Srbije ili stranac kome je odobreno stalno nastanjenje;

2) koji je poreklom iz Republike Srbije;

3) koji je srpskog porekla;

4) drugom strancu, ako to predstavlja interes Republike Srbije.

USLOVI za izdavanje stalne boravišne dozvole

Uz zahtev za odobrenje stalnog nastanjenja stranac prilaže:

1) važeći lični ili službeni pasoš ili važeću ličnu kartu države čiji državljani – mora važiti najmanje tri meseca duže od perioda na koji se traži odobrenje privremenog boravka.

2) dokaz da poseduje sredstva za izdržavanje;

3) dokaz o zdravstvenom osiguranju;

4) dokaze o opravdanosti zahteva za odobrenje stalnog nastanjenja;

5) dokaz o uplati propisane takse.

O zahtevu za stalno nastanjenje stranca u Republici Srbiji odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva. Strancu kome je odobreno stalno nastanjenje izdaje se lična karta za stranca.

VIZNI REŽIM (DOBIJANJE VIZA U SRBIJI)

OPŠTE O VIZNOM REŽIMU

Uopšteno o pravima stranaca i izmenama i dopunama Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca bilo je već reči u nekom od prethodnih blogova u kojima smo govorili o pravnom položaju stranaca u Srbiji. Ovde ćemo reći nešto više o viznom režimu (dobijanju viza) uopšte i viznom režimu u Republici Srbiji, kao jednom od prvih koraka u celokupnoj proceduri dobijanja boravišne i radne dozvole za strane državljane u Republici Srbiji.

Izdaju se u dve osnovne forme:

  • u formi pečata ili nalepnice u pasošu
  • u formi zasebnog obrasca koji je potrebno predati na uvid pri ulasku u državu

Rok važenja vize je istaknut na samom dokumentu, i zavisi od politike izdavanja viza različitih država. Neke države zahtevaju posedovanje vize i za sam ulazak u zemlju. Sa druge strane, postoje države koje dozvoljavaju kratkoročna zadržavanja bez vize, dok je za duži boravak ona potrebna.

Vrste viza koje vizni režimi najvećeg broja država poznaju su:

  • Putna – zakraće turističko ili poslovno putovanje u stranu državu.
  • Boravišna – u cilju stvaranja uslova za rad u određenoj državi. Uglavnom je u pitanju period preko 90 danabez prekida, ali ne više od 180 dana po kalendarskoj godini.
  • Tranzitna – Putnici su u obavezi da se raspitaju za vizni režim države u koju putuju i za vizni režim država kroz koje putuju.
  • Grupna – je vrsta vize koja se ne izdaje za pojedinačna lica, već kao zaseban dokument koji važi za više članova jedne grupe.
  • Diplomatska i službena – se izdaju samo za nosioce diplomatskog pasoša, službenog pasoša i pasoša Ujedinjenih Nacija
viza

VIZNI REŽIM U REPUBLICI SRBIJI

Svima koji žele da posete ili borave u Srbiji, kao prvo pitanje postavlja se da li im je potrebna viza i ako jeste koja?

Odgovor na ovo pitanje daje Zakon o strancima koji navodi tri vrste viza:

  1. A viza (aerodromska tranzitna)
  2. C viza (za kraći boravak)
  3. D viza (za duži boravak)

VIZA A (aerodromska tranzitna viza)

Strancu koji ne napušta međunarodno tranzitno područje aerodroma ili aviona tokom presedanja između dva leta nije potrebna ova vrsta vize.

Vlada Republike Srbije može odrediti da državljani određenih država, ako to zahtevaju razlozi bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, moraju imati aerodromsku tranzitnu vizu.

Aerodromsku tranzitnu vizu ne pribavljaju stranci kojima za ulazak u Republiku Srbiju nije potrebna viza, stranci koji imaju važeću vizu za ulazak u Republiku Srbiju ili odobrenje boravka, članovi porodice državljanina Republike Srbije, nosioci diplomatskih i službenih pasoša, kao i članovi posade vazduhoplova, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu.

Ova vrsta vize se izdaje sa rokom važenja do 6 meseci i omogućava jedan ili više prelazaka kroz međunarodni tranzitni prostor aerodroma bez mogućnosti ulaska na teritoriju Republike Srbije.

viza

VIZA C ( viza za kraći boravak)

Viza za kraći boravak je odobrenje za ulazak u Republiku Srbiju. Osim toga, ona je odobrenje i za tranzit preko teritorije Republike Srbije ili boravak na teritoriji Republike Srbije do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana, računajući od dana prvog ulaska.

Ova viza se izdaje u sve svrhe putovanja (pr. za poslovna putovanja ili konferencije), osim za one za koje se izdaje viza za duži boravak ili odobrava privremeni boravak.

Viza za kraći boravak ne može biti osnov za podnošenje zahteva za privremeni boravak u Republici Srbiji.

Ona se izdaje za jedan, dva ili više ulazaka u Republiku Srbiju.

Rok važenja vize za kraći boravak ne može biti duži od pet godina.

Poslednjim izmenama Zakona o strancima, ukinuta je tranzitna viza (viza B), koja se izdavala za jedno, dva ili više putovanja preko Republike Srbije sa rokom važenja do šest meseci, dok vreme boravka za jedan tranzit ne može biti duži od pet dana. Ova viza sada potpada pod vizu C, odnosno vizu za kraći boravak.

Prilikom podnošenja zahteva za dobijanje ove vize potrebno je da dostavite dokaz o sledećim činjenicama:

  • Razlozima za putovanje;
  • Dovoljnom iznosu finansijskih sredstava za pokrivanje troškova smeštaja i drugih troškova ili bilo koji drugi dokaz koji se odnosi na smeštaj;
  • Dovoljnom iznosu finansijskih sredstava koja su na raspolaganju tokom predviđenog boravka i povratka u zemlju iz koje podnosilac zahteva dolazi;
  • Ostalim činjenicama na osnovu kojih se može proveriti namera podnosioca zahteva da napusti zemlju pre isteka vize.
viza

VIZA D (viza za duži boravak)

Ona je odobrenje za ulazak i boravak na teritoriji Republike Srbije u trajanju od 90 do 180 dana.

Stranac kome je u skladu sa viznim režimom za ulazak u Republiku Srbiju potrebna viza i koji namerava da u Republici Srbiji podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka pribavlja vizu za duži boravak. Ovo se shodno primenjuje i na stranca koji namerava da podnese zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole.

Stranac, kome je izdata viza za duži boravak po osnovu zapošljavanja, ostvaruje pravo na zapošljavanje u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje stranaca.

Takođe je potrebno naglasiti da osnov za podnošenje zahteva za duži boravak mora biti identičan osnovu za izdavanje dozvole za privremeni boravak. Npr. ukoliko je viza D izdata po osnovu zaposlenja kod srpskog poslodavca, nije moguće podneti zahtev za privremeni boravak stranaca u Srbiji po osnovu spajanja porodice.

viza

OPŠTI USLOVI ZA DOBIJANJE VIZE U SRBIJI

Prilikom podnošenja zahteva za vizu stranac prilaže:

1) popunjeni obrazac zahteva za vizu,

2) putnu ispravu – pasos, pri čemu pasoš mora biti važeći najmanje 90 dana počev od dana izdavanja vize,

3) fotografiju (dimenzija 3.5×4.5cm),

4) dokaz o uplaćenoj taksi za izdavanje vize,

5) dokaze o svrsi i razlozima boravka u Republici Srbiji,

6) pozivno pismo:

a) za privatnu posetu – pozivno pismo mora biti overeno kod javnog beležnika u Republici Srbiji;

b) za poslovnu posetu – pozivno pismo šalje privredno društvo osnovno u Republici Srbiji;

c) za turističku posetu – potvrda turističke agencije o plaćenom aranžmanu (npr. vaučer),

7) odgovarajuće i važeće putno zdravstveno osiguranje – Podnosilac zahteva za vizu mora da priloži dokaz da za vreme boravka u Republici Srbiji ima odgovarajuće putno zdravstveno osiguranje. Ono mora da pokriva troškove koji mogu nastati u vezi sa hitnom medicinskom pomoći, hitnim bolničkim lečenjem, vraćanjem u državu porekla iz zdravstvenih razloga ili u slučaju smrti.

viza

Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vize za kraći boravak, podnosilac zahteva je dužan da priloži dokaze:

1) o svrsi putovanja;

2) o dovoljnom iznosu finansijskih sredstava za troškove smeštaja ili drugi dokaz u vezi sa smeštajem;

3) o iznosu raspoloživih sredstava za izdržavanje tokom nameravanog boravka i za povratak u zemlju porekla ili mesto uobičajenog boravišta;

4) druge dokaze na osnovu kojih se može proveriti namera podnosioca da napusti Republiku Srbiju pre isteka zatražene vize.

PODNOŠENJE ZAHTEVA I ODLUČIVANJE O ZAHTEVU

Vizu izdaje diplomatsko-konzularno predstavništvo. Zahtev za vizu po pravilu razmatra i o njemu odlučuje diplomatsko-konzularno predstavništvo na čijem konzularnom području podnosilac zahteva zakonito boravi (ambasada, konzulat i sl.).

Izuzetno, diplomatsko-konzularno predstavništvo razmatra i odlučuje o zahtevu koji je podneo stranac, koji se zakonito nalazi na njegovom konzularnom području, a nema boravak u toj državi, u slučaju kada priloži dokaze o hitnosti putovanja u Republiku Srbiju za koje mu je potrebna viza (npr. potreba za lečenjem u Republici Srbiji).

U državama u kojima Republika Srbija nema diplomatsko-konzularno predstavništvo, međunarodnim ugovorom se može odrediti uzajamno zastupanje u postupku izdavanja viza.

viza

O zahtevu za izdavanje vize odlučuje se u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. Ovaj rok može se produžiti do 30 dana ako za to postoje opravdani razlozi.

Rok važenja viza i trajanje boravka navedenom u vizi se ne sme premašiti. Može se produžiti samo iz profesionalnih razloga ili više sile.

PRIMER POVREDE NEIMOVINSKIH (MORALNIH) PRAVA AUTORA

Već sam pisala o autorskim pravima, o tome koja su to moralna (neimovinska), a koja imovinska prava autora. Navodila sam da su ona neotuđiva, nisu u prometu, da su isključiva. Šta to znači? To znači da se ona ne mogu preneti na drugo lice za neku novčanu naknadu, poklonom, nasleđem. To znači da se ona ne gase smrću, da njih ne može da se neko odrekne, ne mogu biti oduzeta.

Tako npr. ako prodate neku fotografiju, ne možete prodati svoje moralno pravo da budete istaknuti kao autor fotografije. Vi zauvek zadržavate pravo da budete navedeni kao autor fotografije. Osim toga, zadržavate i sva druga moralna autorska prava, kao što su:

  • pravo na objavljivanje svog autorskog dela, 
  • pravo na zaštitu integriteta dela (suprostavljanje izmeni autorskog dela bez ovlašćenja,
  • javnom saopštavanju izmenjenog ili ne potpunog autorskog dela, suprotstavi preradi svog autorskog dela),
  • suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju svog autorskog dela (ako se time vređa čast i ugled).

Sada ću Vam pokazati jedan primer kršenja ovih autorskih prava

Obim povrede prava autora?

Pre svega, na ovakve uslove ne bi ste trebali da pristajete. Ovo je, prvo grubo kršenje Vaših prava kao autora, a drugo, protivzakonito je.

Uzmimo npr. da je na ovakvom konkursu poslato npr 100 fotografija. Nagrada je 5000 dinara samo za pobednika.

Ovo praktično znači da je organizator za 5000 dinara dobio 100 fotografija da koristi kao da ih je sam izradio. Organizator je za mali novac dobio puno fotografija koje će koristiti za svoj proizvod, ili možda iste prodati i unovčiti za mnogo veći novac, i biće naveden kao autor.

Sa druge strane, vi kao autor neke/nekih od ovih fotografija bićete višestruko oštećeni. Prvo, iznos od 5.000,00 dinara ako uzmemo da je se neko potrudio da je izradi, te da na tržištu ta fotografija košta višestruko više. Drugo, još veću štetu trpe oni koji nisu pobedili na konkursu, jer nisu dobili naknadu čak ni za svoja imovinska prava, a obavezani su od strane organizatora da ih ustupe, samom činjenicom da su učesnici konkursa. Treće, čak i onom ko je pobedio na konkursu su povređena neimovinska (moralna) autorska prava. Pobednik je na ovaj način prometovao samo svojim imovinskim pravima, ali su i njemu povređena moralna prava.

Koje su sve vrste zaštite prava autora u ovom slučaju?

Bez obzira što ste pristali na ovakve uslove konkursa, autor može tražiti sudsku zaštitu zbog povrede neimovinskih, ali i imovinskih prava. Nijedan ugovor, niti sagasnost ne sme kao predmet imati stvari koje nisu u prometu, stvari koje su neotuđive, koje su isključivo vlasništvo autora. Ovakve odredbe ugovora ili sporazuma su ništave, a utvrđivanje njihove ništavosti i nakadu štete možete potražiti u sudskom postupku.

Autor u ovom slučaju ima prava na krivčnopravnu zašitu, ali i pravo na odštetu zbog povrede ovog prava, kao i pravo na zabrani dalje kršenje njegovih prava kao autora .

Sve ovo definisano je kako Zakonom o autorskim i srodnim pravima, tako i Zakonom o obligacionim odnosima i Krivičnim zakonom , ali i drugim propisima.

KAKVA“FIRMA“ VAM JE POTREBNA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI?

“FIRMA” ili PRAVNO LICE

Iako se među ljudima koji nisu pravnici često koristi reč “firma” za lica koja obavljaju privrednu delatnost, ovaj naziv zakonski nije isprava. Nije reč samo o nekom pukom pametovanju pravnika, već je razlika zapravo i praktično bitna.

Pravi naziv za tzv. “firmu” ,u onom smislu u kom ga široke narodne mase koriste, u našoj pravnoj terminologiji je zapravo jedinstven naziv za privredno društvo i preduzetnika. Privredno društvo prema definiciji iz Zakona o privrednim društvima je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Preduzetnik nije privredno društvo, već fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost, ali o tome ćemo nešto više reći kasnije.

Reč “firma” se, takođe, koristi i u našoj pravnoj terminologiji, ali u sasvim drugom kontekstu. Firma je zapravo odrednica za deo poslovnog imena koji se još zove i “naziv privrednog društva”. Dakle, ako npr. imamo firmu koja se zove “JUNIORCODE DOO NOVI SAD” deo poslovnog imena “JUNIORCODE” je firma. Naziv ili firma je karakteristični deo poslovnog imena po kome se to društvo razlikuje od drugih društava. Poslovno ime obavezno sadrži naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedište društva. taj naziv je zapravo firma, DOO je određenje pravne forme, dok je NOVI SAD mesto sedišta firme.

firma

PREDUZETNIK vs. PRIVREDNO DRUŠTVO

Često se susrećem sa podelama privrednih društva na preduzetnike, doo i paušalce. Ova podela prosto ne postoji kao takva, moram grubo reći nakaradna je. Objasniću i zašto.

Pre svega, moramo razgraničiti jednu stvar – preduzetnici nisu privredna društva.

Preduzetnik se u pravnom smislu tretira kao fizičko lice, a ne kao pravno lice. To je neka među forma između fizičkog lica u pravom smisli (fizičko lice je čovek/žena) i pravnog lica (npr.privredna društva su pravna lica odnosno “firma”).

Preduzetnik je zapravo fizičko lice koje ima proširenenje u domenu poslovne sposobnosti u odnosu na obavljanje privredne delatnosti.

Ako se pitate šta je to poslovna sposobnost – to je sposobnost fizičkih lica da budu nosioci prava i obaveza samostalno – stiče se u punom obimu uglavnom sa 18.godina.

Epa sada, na ta prava I obaveze koja steknete sa 18.godina, onog momenta kada postanete preduzetnik ta prava I obaveze proširuju se u domenu privredne delatnosti.

Zašto je ovo bitno znati?

Zato što preduzetnici nemaju isti pravni tretman kao i privredna društva. Na preduzetnike se primenjuje Zakon o privrednim društvima, kao I kod privrednih društva, ali su oni izdvojeni u posebnu kategoriju izvan privrednih društava, te drugačija pravna pravila važe kod njih.

RAZLIKE IZMEĐU PREDUZETNIKA I PRIVREDNOG DRUŠTVA

PREDUZETNIKPRIVREDNO DRUŠTVO
Fizičko licePravno lice
Upisuje se u registar preduzetnika – poseban registar APR-aUpisuje se u registar privrednih društava – poseban registar APR-a
Može biti paušalacNe može biti paušalac
Ne može obavljati sve delatnosti (npr. bankarski poslovi, poslovi osiguranja, brokersko-dilerski poslovi, investicioni fondovi, itd.), ali zato mogu se baviti starim zanatima i umetničkim zanatima i poslovima domaće radinostiMože obavljati sve delatnosti
Prema računovodstvenim propisima spade u kategoriju mikro “pravnih”licaMogu biti mala, srednja i velika pravna lica
Porezi su manj – plaćaju porez na prihod od samostalne delatnosti 10% i porez na dohodak građana 10 ili 15%  Porezi su veći – plaćaju porez na prihod od kapitala 15% i porez na dobit 15%  
Mogu se ugasiti i bez sprovođenja postupka likvidacijeGase se uvek ili putem likvidacije ili stečaja
Mogu biti u statusu mirovanja do šest meseciNe mogu biti u statusu mirovanja
Odgovornost za dugovanja prema poveriocima ne prestaje gašenjem/brisanjemOdgovornost prestaje nakon završetka sprovedene likvidacije ili stečaja
Uvek odgovaraju celokupnom svojom imovinom neograničenoNeki članovi odgovoraju ograničeno,neki neograničeno,zavisno od pravne forme privrednog društva
Članovi porodice mogu biti radno angažovani bez zasnivanja radnog odnosaČlanovi porodice ne mogu nikad biti radno angažovani bez zasnivanja radnog odnosa
Preduzetnik može promeniti pravnu formu u privredno društvoPrivredno društvo ne može promeniti pravnu formu u preduzetnika
Preduzetnik ne može promeniti vlasnika – preduzetnik je vezan za ličnost fizičkog licaPrivredno društvo može promeniti vlasnika društva
Preduzetnik ne može vršiti statusne promenePrivredno društvo može vršiti statusne promene
Osnivači su samo fizička licaOsnivači mogu biti i fizička i pravna lica
preduzetnik vs. privredno društvo

PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Privredna društva su protitna pravna lica. Profitna pravna lica mogu biti privredni subjekti, koji se dalje dele, između ostalog, prema pravnoj formi. Ako kao kriterijum uzmemo pravnu formu u kojoj posluju, osnovna podela, koju prepoznaje i naš Zakon o privrednim društvima je sledeća:

  • DOO – društva sa ograničenom odgovornošću
  • AD – akcionarska društva
  • OD – ortačka društva
  • KD – komanditna društva

Postoje i druge forme, podforme i slično, ali se njima sada nećemo baviti.

Šta su odlike ovih pravnih formi?

DOO i AD kategorišu se kao tzv. društva kapitala, dok se KD i OD kategorišu kao društva lica.

Društvima kapitala

Zajedničke odlike su te da je imovina privrednog društva odvojena od imovine članova (zasebnia lica). Takođe, društva kapitala mogu biti osnovana kao jednočlana društva, dok kod društva lica to nije slučaj. Društva kapitala nisu vezana ličnom povezanošću za društvo i vezuje ih samo kapital, i ona odgovaraju za obaveze društva ograničeno u visini svog uloga/akcija (izuzetak npr. proboj pravne ličnosti).

Društvo lica

Imovina društva i imovina članova je sjedinjena i odgovornost je neograničena i solidarna odnosno član odgovara za dugove i obaveze društva i svojom ličnom imovinom. Društva lica ne mogu biti osnovana kao jednočlana društva. Društva lica moraju imati najmanje dva člana. Ona odgovaraju solidarno i neograničeno sa društvom za obaveze društva.

Najčešće se privredna društva osnivaju u DOO formi, ali u nekim slučajevima određena pravna forma je obavezna, pa tako npr. banke moraju biti osnovane u AD formi.

Više o nama: https://siceviclaw.com/o-meni-advokat/

DOO – Društvo sa ograničenom odgovornošću

Može biti osnovano kao jednočlano ili višečlano društvo. Osnovni ulog za osnivanje je 100,00 dinara. Imovina društva odvojena je od imovine članova, članovi odgovaraju za obaveze društva u visini svog uloga. Imovna se među članovima deli na uloge. Osnovni kapital DOO čini zbir unetih uloga osnivača društva (u vidu novčanog i nenovčanog uloga). Visina uloga osnivača i članova u DOO ne mora biti u istom iznosu. Ne odgovaraju za obaveze firme svojom ličnom imovinom, već snose rizik srazmerno visini svog udela. Pored toga, članovi DOO mogu i da ostvare svoja prava u društvu, takođe srazmerno visini svog udela (pravo glasa, raspodela dobiti). DOO u Srbiji može imati najmanje jednog direktora kao zakonskog zastupnika društva. Odluke se po pravilu donose većinom ili kvalifikovanom većinom (2/3 većinom) od ukupnog broja članova skupštine koji imaju pravo glasa, uz uslov postojanja kvoruma za rad skupštine.

AD – Akcionarsko društvo

Takođe može osnovati jedno ili više članova. Imovina društva podeljena je na akcije. Dok je kod DOO celokupni udeo jedinstven, kod AD akcionari mogu imati veći broj akcija. Osnovni ulog potreban za osnivanje je 3.000.000,00 dinara, dok je za neke određene vrste AD veći ili manji (pr. banke, osiguranja, brokersko-dilerkske kuće itd.).

Registar akcija vodi Centralni registar za hartije od vrednosti, koja i učestvuje u osnivanju javnih AD zajedno sa Komisijom za hartije od vrednosti koja učestvuje u proceduri odobravanja akcija javnih AD. Postoje i nejavna AD kod kojih je procedura odobravanja akcija i poslovanja nešto jednostavnija, ali su i dosta ređa na tržistu. Akcije se mogu podeliti na obične i preferencionalne, a razlika je u pravima koja daju.

Preferencionalne su više namenjene onima kojima je bitnija dividenda, dok obične daju veća upravljačka prava. Odluke se donose većinom ili kvalifikovanom većinom (3/4 većinom) od ukupnog broja prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa, ako prethodno postoji kvorum za rad skupštine.

OD – Društvo sa ograničenom odgovornošću

Može osnovati najmanje dva ortaka, koji za obaveze društva odgovaraju i svojom ličnom imovinom, neograničeno i solidarno sa društvom. Ne postoji minimalni osnovni kapital za osnivanje, može biti novčani ili nenovčani, ali može biti i u radu i uslugama. Odluke se po pravilu donose jednoglasno. Prenos uloga po pravilu prenosi se drugom ortaku, samo izuzetno trećim licima izvan društva (pr. naslednicima preminulog ortaka).

KD – Komanditno društvo

Mora imati najmanje dva člana, jednog komanditora i jednog komplementara. Komanditori su članovi čiji je položaj poput položaja člana DOO, dok su komplementari članovi čiji je položaj u društvu poput položaja ortaka u OD. Komplementari vode poslovanje društva, dok su komanditori zainteresovani za dobit. Komanditori samo izuzetno mogu da upravljaju društvom, ako je njihovo ime navedeno u nazivu KD, kada je i njihova odgovornost neograničeno solidarna kao odgovornost komplementara. Minimalni kapital za osnivanje KD nije zakonom određen.

Pronađite nas na Linkedin-u: https://www.linkedin.com/in/tamara-sicevic-attorney/

VRSTE OPOREZIVANJA

Verovatno se pitate zašto sada prelazim na ovu temu. Upravo iz razloga one laičke podele « firmi » sa početka na preduzetnike, doo i paušalce.

Vrste oporezivanja su:

  • Paušalno oporezivanje tzv. Paušalci
  • Vođenje knjiga i obračun poreza prema dobiti – knjigaše
  • PDV obveznike
firma

PAUŠALNO OPOREZIVANJE

Paušalno oporezivanje znači da ostvarujete godišnji prihod do šest miliona dinara, i da porez plaćate paušalno bez obzira na mesečni prihod, u fiksnom iznosu koji obračunava Poreska uprava svake godine. Paušalci mogu biti samo preduzetnici i to ako žele, nije obavezno. Ovo je najčešća vrsta oporezivanja, obzirom da je i najjednostavnija preduzetnicima, jer imaju obavezu da vode samo jednu knjigu – KPO knjigu u koju upisuju samo prilive. Privredna društva ne mogu biti paušalno oporezivana.

Paušalac ne može biti u sistemu PDV, obzirom da je paušalno oporezivanje limitirano na prihode do šest miliona dinara u kalendarskoj godini, a da PDV obveznik je obveznik čiji su prihodi preko osam miliona dinara u poslednjih dvanaest meseci. Treba naglasiti i da je nekim delatnostima zabranjeno da budu paušalno oporezivane, bez obzira što ispunjavaju ostale uslove. Paušalci imaju i taj benefit što plaćaju niži iznos doprinosa, kao i što ne podnose završni račun i ne moraju imati knjigovođu, može bez pravdanja da podiže novac sa računa, ne mora da pravda troškove poslovanja.

VOĐENJE KNJIGA

Poreski obveznici koji vode knjige, sa druge strane plaćaju porez prema ostvarenoj dobiti. To su obavezno sva privredna društva bez obzira na ostvarenu dobit, preduzetnici čija dobit prelazi šest miliona dinara u kalendarskoj godini, kao i preduzetnici čija delatnost ne dozvoljava paušalno oporezivanje. Osim toga, to fakultativno mogu biti i preduzetnici koji ostvaruju dobit ispod šest miliona dinara u kalendarskoj godini, iako mogu da budu paušalci, ali su se dobrovoljno odlučili da ipak vode knjige. Knjigaši mogu biti u sistemu PDV, moraju da pravdaju troškove poslovanja, moraju da podnose završni račun i moraju imati knjigovođu. Oni nemaju ograničenja po pitanju izbora delatnosti kao paušalci, nemaju limit prihoda, ali ne mogu ni da podižu novac bez pravdanja i ne plaćaju porez u fiksnom iznosu. Iznos doprinosa je viši nego kod paušalaca.

PDV (PRIHOD NA DODATU VREDNOST) OBVEZNIK

PDV obveznici su preduzetnici i privredna društva čiji prihod u poslednjih 12 mesec iznosi preko  osam miliona. Limit od osam miliona dinara se gleda u prethodnih 12 meseci, a ne u kalendarskoj godini, kao što se limit od šest miliona za vođenje knjiga. Pr. Maj 2020. godine je i računa se od maja 2019.godine, a ne od januara 2020.godine. Knjigaš može da bude u sistemu PDV-a, dok paušalac to ne može.

Zaključak:

Da rezimiramo, podela na preduzetnik, DOO i paušalce, ne postoji kao takva. To su dve podele pomešane na jedan sasvim nelogičan način, iz čistog neznanja. Možete biti preduzetnik i paušalac u isto vreme, a možete biti doo i pdv, možete biti i preduzetnik i pdv obveznik istovremeno, ali i ne morate. Jedno ne isključuje drugo.

Medijacija – osnovne karakteristike, prednosti u odnosu na sudski postupak

Šta je medijacija?

Medijacija je proces rešavanja sukoba u kojem se stranke koriste trećom neutralnom osobom, poznatom kao medijator, kako bi pregovarale i postigle sporazum. Medijacija se može koristiti u raznim situacijama, uključujući porodične sporove, radne sporove, privredne sporove, građanske sporove, sporove u zajednicama i mnoge druge.

Kontaktirajte nas i zakažite konsultaciju ili Vašu prvu medijaciju: https://siceviclaw.com/kontakti/

Medijacije

Faze postupka medijacije

Ovaj postupak obično započinje uvodnim sastankom na kojem medijator upoznaje stranke i objašnjava postupak medijacije. Prva radnje je potpisivanje sporazuma sa postupajućim medijatorom. Zatim, medijator daje uvodnu reč, predstavljajući sebe, medijaciju kao postupak, pravila postupka i daje strankama da se predstave. Stranke potom izlažu svoj slučaj po redosledu koji su dogovorile. Medijator potom vodi pregovore između stranaka, pružajući podršku i savete kako bi se pronašlo rešenje koje je prihvatljivo za obe strane. Medijator ima pravo da uzima beleške, ali one predstavljaju tajnu i ne mogu se koristiti nigde osim za svrhu medijacije za koje su i uzete. Takođe, to važi i za stranke. Postupak se okončava potpisivanjem sporazuma, koji ima snagu vansudskog poravnanja, ali može na zahtev stranaka overom kod javnog beležnika da dobije snagu izvršne isprave čija se pravna snaga izjednačava sa pravosnžnom presudom. Cilj medijacije je postići sporazum koji će zadovoljiti sve strane, bez potrebe za sudskim procesom.

Prednosti medijacije

Pozitivne strane medijacije su:

  • ušteda troškova,
  • tajnost postupka,
  • nemogućnost korišćenja dokaza iznetim u medijaciji u drugim sporovima,
  • izuzeće medijatora je uvek moguće,
  • dobrovoljnost i
  • postupak u kome je cilj da svaka strana izađe zadovoljna.

Niko ne može da natera ni jednu stranu da pristane na ono što krši njene interese.

Postupak medijacije obično je manje formalan i manje stresan od suđenja, a stranke mogu zadržati veću kontrolu nad ishodom. Medijacija takođe može biti brža i jeftinija od sudskog procesa, što je još jedna prednost.

Jedna od ključnih prednosti medijacije je što se stranke suočavaju sa stvarnim problemima koji su uzrokovali sukob, a ne s pitanjima pobede ili poraza. Medijator pomaže strankama da razumeju shvatanja jedni drugih i zajedno pronađu rešenje koje je prihvatljivo za obe strane.

Medijacija se može provoditi u različitim fazama sukoba. Na primer, medijacija se može koristiti kao rešenje za spor koji se već dogodio, ali takođe može biti korisna kao preventivni alat za rešavanje sukoba pre nego što se oni pretvore u ozbiljne probleme. U nekim slučajevima, sudovi mogu preporučiti medijaciju prije nego što dođe do suđenja. Naravno, to ne sprečava stranke da docnije pokušaju pred drugim medijatorom.

U medijaciji se stranke često osećaju ugodnije nego u sudskom procesu, jer se radi o manje formalnom procesu. Stranke su takođe više uključene u postupak, što omogućava veću kontrolu nad ishodom. Medijacija također može očuvati odnose između stranaka, što je posebno važno u porodičnim sporovima ili sporovima u zajednicama.

Tabelarni prikaz razlika izmedju sudskog postupka i medijacije

SUDSKI POSTUPAKMEDIJACIJA
1. formalan postupak1. manje formalan postupak, fleksibilan, u neformalnoj, prijatnoj atmosferi
2. za tuženog prinudan postupak2. dobrovoljan postupak
3. po pravilu javan postupak3. privatan i poverljiv postupak (po pravilu isključena javnost)
4. izvode se dokazi4. pregovara se
5. fokusira se na tačke u vezi sa kojima se stranke ne slažu5. fokusira se na tačke u vezi sa kojima se stranke slažu
6. utvrđuje se pravo6. utvrđuju se interesi i traži se najbolje rešenje
7. sudija upravlja postupkom7. strane upravljaju postupkom, u dogovoru sa medijatorom
8. sudija donosi odluku8. strane donose odluku
9. donosi se presuda9. zaključuje se sporazum
10. dugotrajan (nepredvidivo)10. brz i hitan postupak
11.(nepredvidivo) skup postupak11. jeftin postupak
12. Neizvesnost12. strane odlučuju i preciziraju sporazum
13. Jedna ili obe strane mogu ostati nezadovoljne13. Rešenje je obostrano prihvatljivo
14. Lične vrednosti, kultura, običaji i tradicija se zanemaruju a utvrđuje se pravo14. Poštuju se lične vrednosti, kultura, običaji i tradicija
15. Međusobni odnosi se obično pogoršavaju15. Odnosi postaju bolji ili ostaju isti
16. Žalba po pravilu odlaže izvršenje16. Sporazum može odmah imati svojstvo izvršne isprave, kao pravosnažna sudska odluka
17. Parnični postupak je po pravilu praćen i postupkom prinudnog izvršenja, tj. dodatnim odlaganjem i troškovima suda i izvršitelja17. Nakon postizanja sporazuma, strane po pravilu dobrovoljno izvrše sporazum
18. Može da bude vođen od strane drugog, ovlašćenog, lica18. Neposredan – lično prisustvo je obavezno
Medijacija

Nedostaci medijacije

Uz sve prednosti, medijacija takođe ima neke nedostatke. Na primer, postupak medijacije može biti neuspešan ako stranke ne žele sarađivati ili ne žele pronaći rešenje koje je prihvatljivo za obe strane. Takođe, postupak medijacije može biti neuspešan ako medijator nije dovoljno stručan ili ako se stranke ne mogu složiti oko izbora medijatora.

Medijacija može biti koristan alat za rešavanje sukoba u mnogim situacijama. Međutim, važno je razumeti da medijacija nije uvek uspešna i da postoji potreba za sudskim procesom u nekim slučajevima.

Važno je napomenuti da medijacija ne može uvek zameniti sudski proces. U nekim slučajevima, sudski proces može biti jedini način za rešavanje sukoba.

Kako odbarati medijatora

Kako bi se medijacija koristila kao koristan alat za rešavanje sukoba, važno je odabrati kvalificiranog i stručnog medijatora. Medijator treba imati veštine pregovaranja, upravljanja sukobima i komunikacije, kao i pravno znanje u području u kojem se sukob javlja.

Medijator može biti lice koje je registrovano u Ministarstvu pravde i dobilo dozvolu odnosno licencu za obavljanje medijacije. Spisak ovlašćenih odnosno Registar medijatora možete pronaći na sajtu Ministarstva pravde.

Medijacija u svetu i kod nas

U nekim zemljama, medijacija je obvezna pre pokretanja sudskog postupka (primer dobre prakse u Evropi je svakako Italija), dok se u drugim zemljama medijacija preporučuje kao alternativni način rešavanja sukoba (što je takođe slučaj i kod nas).

Sjedinjene Američke Države prednjače u tom smisli, da se u toj zemlji jako veliku broj postupaka rešava medijacijom i da su medijatorske kuće izrazito jake i da je medijato jako poštovan i cenjen od strane suda i sudija.

U Evropi, jedna od prvih država koja je uvela zakonsku obavezu održavanja prvog inicijalnog sastanka sa medijatorom i upoznavanja sa medijacijom pre pokretanja sudskog postupka je Italija i ovo se jako dobro pokazalo. Po uzoru na Italiju, ovu su počele da primenjuju i druge zemlje u Evropi, gde se takođe pokazalo kao jako uspešno. Obaveznu medijaciju, kompletan postupak medijacije pre pokretanja sudskog postupka, pokušala je Italija, ali ovo se nije pokazalo kao dobro rešenje. Zbog toga se ostalo na tome da samo inicijalni sastanak i upoznavanje sa medijaciom i pravilima medijacije bude obavezan. Nakon toga, stvar je izbora stranaka da li će nastaviti sa medijacijom ili će se upustiti u sudski postupak. Priprema se pokušaj uvodjenja ovakvog modela i kod nas, ali videćemo da li će to biti i sprovedeno i da li će zaživeti.

Subvencije za samozapošljavanje i pisanje biznis plana

SUBVENCIJE ZA SAMOZAPOŠLJANJE

Put od ideje do realizacije nije uvek kratak i lak. Osim inicijalne ideje, na početku biznisa potreban je i neki osnovni kapital. Ove subvencije namenjene su nezaposlenim licima koja planiraju da otpočnu svoj privatni biznis, a nemaju dovoljno početnog kapitala za ovako nešto. Osnovni i najkompleksniji deo kod svakog mladog biznisa ili ideje za biznis je obezbedjenje osnovnog i početnog kapitala. U vezi sa tim najbitniji dokument je biznis plan.

Kontaktirajte nas:

https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

https://www.linkedin.com/in/tamara-sicevic-attorney/

Subvencije

BIZNIS PLAN

Biznis plan sadrži prikaz stanja određenog preduzeća i osnovne elemente vezane za određeni projekat koji to preduzeće želi da realizuje i predstavlja i početni dokument koji služi za razgovor sa potencijalnim investitorima i finansijerima određenog projekta. On služi da se sagledaju budući pravci poslovanja preduzeća ili da se analiziraju postignuti rezultati.

Sadržaj biznis plana

1. Koja je kompanija u pitanju – postojeća ili nova, iz koje je oblasti kompanija, koje su osnovne karakteristike kompanije i sl.

2. Koji su proizvodi ili usluge u pitanju – koji proizvod ili usluga će se raditi u postojećoj ili novoj kompaniji, koje potrebe zadovoljava proizvod ili usluga, koje su osnovne karakteristike proizvoda ili usluga i sl.

3. Da li se proizvod ili usluga može prodati na tržištu – koji su konkurenti, koja su ciljna tržišta, kolika je tražnja, koje količine se mogu prodati, koje su prodajne cene na tržištu, kako organizovati prodaju i sl.

4. Da li postoje proizvodne mogućnosti za realizaciju tih proizvoda ili usluga – koja tehnologija je potrebna, da li je dostupna, koliko košta, opis tehnološkog procesa, potrebne sirovine i materijali i sl.

5. Kolika su finansijska sredstva potrebna za realizaciju poduhvata, odnosno startovanje preduzeća i koji se rezultati očekuju – kolika su sredstva potrebna, ko su potencijalni investitori i kreditori, očekivani prihod, očekivani troškovi, tok gotovine i sl.

Kontaktirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

SUBVENCIJE ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE – Uslovi za prijavu

Svake godine u februaru mesecu Nacionalna služba za zapošljavanje raspisuje konkurs za dodelu subvencija nezaposlenim licima koja planiraju da otpočnu svoj privatni biznis. Iznos sredstava je 300.000,00 dinara, odnosno 330.000,00 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom.

Osnovni uslovi za podnošenje prijave na ovaj konkurs su:

  • Da ste minimum 6 meseci na evidenciji NSZ kao nezaposleno lice (da se redovno javljate)
  • Da imate završenu obuku za razvoj preduzetništva (Ova obuka može se završiti u NSZ ili nekoj drugoj organizaciji I dostaviti dokaz NSZ o završenoj obuci)
  • Da ste izmirili sve obaveze I dugovanja prema NSZ
  • Da niste već dobili ove subvencije na nekom drugom konkusu

Ko nema prava da konkuriše za ove subvencije?

Pravo na subvenciju nezaposleno lice ne može da ostvari:

  • za obavljanje delatnosti koje se ne finansiraju, prema spisku delatnosti koji je sastavni deo javnog poziva;
  • za obavljanje poslova/delatnosti za koje je rešenjem o invalidnosti ili rešenjem o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja utvrđeno da osoba sa invaliditetom ne može da ih obavlja;
  • za osnivanje udruženja i
  • ako je već koristilo subvenciju za samozapošljavanje koja je delom ili u celosti finansirana sredstvima Nacionalne službe

Treba istaći da osim konkursa koji raspisuje NSZ na republičkom nivou, ovakav tip konkusa raspisuju i APV (Autonomna pokrajna Vojvodine), kao I gradovi na lokalnom nivou, a postoje I drugi konkursi koji se raspisuju (npr. za razvoj ženskog preduzetništva), a koji postavljaju slične ili iste uslove, te istovremeno možete konkurisati I na te konkurse, s tim da možete dobiti sredstva samo na jednom od tih konkusa. Više informacija o njima možete naći na sajtu gradaske opštine ili sekretarijata za privredu, s tim da ti konkursi uglavnom otvaraju nakon otvaranja konkusa NSZ.

Kontaktirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

Subvencije za samozapošljavanje
Obuka za razvoj preduzetnika

Kada govorimo o obuci za razvoj preduzetništva, treba istaći da ona mora da se završi pre podnošenja zahteva za subvencije. Ona se može završiti u NSZ ili drugoj organizaciji. Ako završavate ovu obuku u drugoj organizaciji, potvrdu o završenoj obuci dostavljate uz Zahtev sa biznis planom. Ako obuku završavate u NSZ potrebno je prijaviti se na nju malo ranije, pre podnošenja zahteva. Obuka koju organizuje NSZ može se završiti online ili uživo u prostorijama NSZ i traje dva dana.

Obrazac zaheva sa biznis planom možete pronaći na sajtu NSZ u okviru odeljka konkursi. Redovno pratite sajt NSZ tokom februara kako bi ste ispratili kada je konkurs otvoren.

Konkurs se obično završava krajem marta ili početkom aprila.

Bodovanje

Bodovanje zavisi isključivo od vas I vaših kvaliteta kao kandidata. Vrednuje se kako ste popunili svoj biznis plan, šta od imovine ulažete u posao, kojom delatnošću želite da se bavite, da li imate prostor za obavljanje delatnosti u svom vlasništvu, da li posedujete nešto od kapitala ili opreme I, kategorija lica kojoj pripadate, razvijenosti opštine u kojoj registrujete privredno društvo i slično.

Ono što je bitno istaći je da se dodatno boduje ako pripadate odredjenoj kategoriji teže zapošljivih lica, kao npr. ako imate do 30godina, preko 50 godina, ako ste žena, osoba sa invaliditetom, dugoročno nezaposleni (preko 12 meseci), žrtva porodičnog nasilja, izbeglice, samohrani roditelji i slično. To nisu obavezni uslovi, ne morate ispunjavati ni jednu od ovih kategorija da bi Vaša prijava bila prihvaćena, već se na ove okolnosti dobijaju dodatni poeni.

Dobra stvar je što je ove godine (2023.god) izbačen iz bodovanja prostor u vlasništvu koji je nosio dosta poena (15 poena), pa su tako potencijalni preduzetnici bili u nejednakom položaju I “zakinuti” za dosta poena ako prostor iznajmljuju ili nemaju u svom vlasništvu.

RANGIRANJE PRIJAVA

Nakon završetka konkursa, sledi rangiranje prijava i sastavljanje rang liste I odlučivanje o tome kome će subvencije biti dodeljene. Taj postupak traje do 30 dana od dana završetka konkursa.

Prijave se rangiraju prema ostvarenom broju poena, koji zavisi od šta posedujete od opreme, sredstava, kojom delatnošću želite da se bavite, razvijenosti opštine u kojoj ćete registrovati delatnosti, kategoriji lica kojoj pripadate. Ne boduju se sve delatnosti podjednako. Osim toga, nekada ume da bude od značaja i vreme odnosno dan kada ste podneli prijavu. Naročito ako se prijave osobe sa istim brojem poena, pa se izmedju ostalog primenjuje I vremenski prioritet kao kriterijum. Zbog toga je poželjno Zahtev sa biznis planom pripremiti već unapred, završite obuku i spremno čekati konkurs kako bi zahtev podneli što pre. Sve ovo, kako eventualno ne bi ste ostali bez subvencija samo zato što ste čekali poslednji dan.

Ali nemojte da budete ni obeshrabreni ako ste zahtev podnesli poslednjeg dana. Iz iskustva mojih klijenata, mogu reći da su pojedini klijenti dobijali subvencije iako su Zahtev podnosili tek poslednjeg dana.

Kontaktirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

Subvencije za samozapošljavanje

KORACI NAKON OBJAVLJIVANJA RANG LISTE

Nakon objavljivanja rang liste, bićete pozvani da potpišete ugovor sa NSZ o dodeli subvencija. Tom prilikom dostavljate ostalu potrebnu dokumentaciju, koja je navedena u Konkursu. To je: Rešenje APR ili drugog registra gde se registruje predužetnik ili privrdno društvo, Poresko rešenje o registraciji, depo karton, očitana lična karta, dve blanko menice, očitane lične karte žiranata i drugi dokazi po potrebi.

Prilikom zaključenja Ugovora sa Vama lično moraju prisustovati zaključenju dva žiranta kako bi potpisali menice. To moraju da budu lica koja imaju stalna primanja, a koja bi garantovala da ćete vi ispuniti obeveze iz Ugovora. Ta lica dostavljaju dokaz o svojim primanjima, pa tako npr penzioneri donose poslednji penzioni ček, zaposleni potvrdu poslodavca o zaposlenju I primanjima.

ZAKLJUČENJE UGOVORA

Osnovna obaveza iz Ugovora je plaćanjanje poreze I doprinose 12 meseci od dana potpisivanja. Osim toga, imate obavezu da svaku promenu sedišta firme prijavite NSZ. Zbog ovoga je možda bolje registrovati firmu na adresi koju znate da nećete menjati narednih 12 meseci.

Nakon potpisivanja Ugovora, sredstva će vam biti uplaćena na bankovni račun koji ste dostavili NSZ prilikom potpisivanja Ugovora (broj računa je na depo kartonu).

Ako Vam je potrebna pomoć u vezi sastavljanja biznis plana ili konkurisanja za subvencije kontaktirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

Subvencije za samozapošljavanje

PRAVNI POLOŽAJ STRANACA U SRBIJI – Stara i nova rešenja, šta nas očekuje novim izmenama i dopunama Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranac.

Kontakirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

Prava stranaca

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O STRANCIMA I ZAKONA O ZAPOŠLJAVANJU STRANACA

Vlada Republike Srbije formirala je prošle godine radnu grupu čiji je zadatak bio da do 13. januara 2023. godine predloži kako inovirati zakonsku regulativu o pravima stranaca i njihovom zapošljavanju u Srbiji.

U odluci objavljenoj u Službenom glasniku navodi se da će ta grupa pripremiti nacrte izmena i dopuna Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca, ili novi tekst ta dva propisa.

Od početka njegove primene, od decembra 2014. do danas, Nacionalna služba za zapošljavanje izdala ukupno oko 33.160 dozvola za rad, novih i produženih.
Ministar je naveo da su otvorena prošle i pretprošle godine određena pitanja oko tog zakona u cilju pojednostavljenja procedura, izdavanja dozvole za rad i lakše primene propisa u praksi.

Ovaj predlog zakona prate istovremeno i izmene i dopune Zakona o strancima, kojima se vrši pojednostaljvjenje postupka prilikom pribavljanja odobrenja za privremeni boravak i preciziraju odredbe koje uređuju pribavljanje viza za duži boravak.

BORAVIŠNA DOZVOLA U SRBIJI

Za neke strane državljene za boravak u Srbiji potrebna je viza, a za neke ne. To sve zavisi od toga iz koje zemlje dolazi strani državljanin. U skladu s tim, zavisi i koja viza je potrebna stranom državljaninu (A,C ili D viza).

Za one strane državljane kojima je za putovanja i boravište u Republici Srbiji potrebna viza I boravišna dozvola, sve to je regulisano Zakonom o strancima, koji navodi 3 vrste boravka.

Korisni linkovi: https://siceviclaw.com/medjunarodno-pravo/

TURISTIČKI BORAVAK DO 90 DANA

Strani državljani mogu da uđu u Republiku Srbiju bez vize na period do 90 dana, u periodu od ukupno 180 dana, ukoliko nije određeno drugačije odlukom Vlade ili međunarodnim ugovorom između Srbije i države stranca. To znači da period od 180 dana kreće da teče prvim ulaskom stranca u Republiku Srbiju, te od tog dana pa do isteka 180-og dana od tad, stranac ne sme u Republici Srbiji da boravi duže od 90 dana. 

Prava stranaca

Ulazak stranog državljanina u Republiku Srbiju mora biti prijavljen u roku od 24h najbližoj policijskoj stanici ili online, lično ili od strane lica ili prenoćišta gde boravi. Tom prilikom izdaje se “beli karton”, koji je potreban za proces dobijanja dozvole za privremeni boravak. Takodje, svaka promena boravišta mora biti ponovo prijavljena na isti način.

*** PREDLOŽENE NOVINE – jedna od predloga radne grupe za izmenu i dopunu Zakona o strancima je i to da se ubuduće umesto “belog kartona”, stranim državljanima dodeljuje tzv. “posebna lična karta” u formi ličnih karata koje poseduju državljani Republike Srbije. One će se kasnije koristiti i kao dokumnet za dozvoljeni privremeni boravak u kojima će se nalaziti biometrijski podaci i fotografija. Sve ovo, po ugledu na kartice koje se izdaju strancima koji privremeno borave u zemljama Evropske unije.

Kontakirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

PRIVREMENI BORAVAK STRANACA

Ako boravite ili planirate da boravite u Srbiji duže od 90 dana, potrebno je da podnesete zahtev za privremeni boravak. Razlozi zbog kojih se odobrava privremeni boravak, taksativno su navedeni u Zakonu o strancima, a to su:

  • Rad, zaposlenje, obavljanje privredne ili druge profesionalne delatnosti;
  • Spajanje porodice;
  • Ulaganje (posedovanje nekretnine);
  • Školovanje, studiranje ili specijalizacija, naučno-istraživački rad, istraživanje, staž, učestvovanje u programima međunarodne razmene učenika ili studenata;
  • Lečenje;
  • Drugi opravdani razlozi u skladu sa Zakonom i međunarodnim sporazumima.

Dozvola za privremeni boravak se izdaje najduže na period od godinu dana, zavisno od slučaja. U praksi, licima koja podnose zahtev prvi put odobrava se boravak u periodu od 6 meseci.

*** PREDLOŽENE NOVINE – Predlogom izmena i dopuna Zakona o strancima predlaže se da se privremeni boravak odobrava na duži vremenski period u trajanju od 2-3 godine.

Nakon što se privremeni boravak odobri, nalepnica za privremeni boravak se unosi u pasoš.

*** NOVINA – Preloženo je ukidanje nalepnica, već da se podaci o dozvoli privremenog boravka unose u “posebne lične karte” koje se izdaju stranim državljanima prilikom ulaska u Republiku Srbiju, te da one služe kao dokaz o odobrenju privremenog boravka stranih državljana u Republici Srbiji.

Razlozi za produžetak dozvole za privremeni boravak za naredni period se zasnivaju na pravnim osnovima za boravak i činjenicama vezanim za prethodno odobren boravak. 

Boravak strancu prestaje, ako istekne rok na koji je boravak odobren, otkazom boravka ili, ako mu je izrečena zaštitna mera udaljenja ili mera proterivanja iz zemlje.

Kontakirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

PRIVREMENI BORAVAK PO OSNOVU OSNIVANJA FIRME

Za Policijsku upravu, ustanovu gde podnosite zahtev za privremeni boravak, je važno da ste registrovani u Agenciji za privredne registre, bilo kao osnivač/član, zakonski zastupnik, prokurista. Drugim rečima, sve dok ste upisani u Agenciju za privredne registre, vaša uloga nije važna.

Prava stranaca

Ukratko o osnivanju Prvi korak je sastavljanje Osnivačkog akta. Osnivački akt je dokument koji mora biti overen kod javnog beležnika. Overu strani državljanin može uraditi lično, što znači da je neophodno fizičko prisustvo stranog državljanina u kancelariji javnog beležnika, ili može dati specijalno punomoćje advokatu u Srbiji koji će to učiniti u njegovo ime.

Nakon što je osnivački akt sačinjen i overen kod javnog beležnika, on se predaje Agenciji za privredne registre zajedno sa ostalom neophodnom dokumentacijom. U slučaju da će druga strana firma biti osnivač firme koju stranac planira da osnujete u Srbiji, neophodno je da preda legalizovan Izvod iz stranog privrednog registra. Agencija za privredne registre će registrovati društvo u roku od 3 do 5 radnih dana od dana podnošenja dokumentacije.

Nakon što se društvo osnuje, neophodno je se ispune sledeće obaveze:

  • Otvoriti račun društva u banci,
  • Podneti zahtev za povraćaj poreza poreskoj upravi,
  • Preuzeti kvalifikovani elektronski potpis,
  • Registrovati stvarnog vlasnika.

Kontakirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

PRIVREMENI BORAVAK PO OSNOVU ZAPOŠLJAVANJA

Ugovor o radu nije jedina vrsta ugovora koji može biti zaključen između stranca, kao zaposlenog, i srpske firme, kao poslodavca. Zakon o radu Republike Srbije propisuje takozvane „fleksibilne“ forme zaposlenja, poput na primer, ugovora o uslugama, privremenih i povremenih poslova, itd. Ovi ugovori se mogu zaključiti i sa strancem, kako bi se stekao pravni osnov za podnošenje zahteva za privremeni boravak.

Korisni linkovi: https://siceviclaw.com/radno-pravo/

Korisni linkovi: https://siceviclaw.com/medjunarodno-pravo/

Prava stranaca

Strancima u Srbiji nije dozvoljeno da krenu sa radom kod poslodavca pre nego što poslodavac stekne radnu dozvolu za stranca. Međutim, nije moguće podneti zahtev za opštu radnu dozvolu koja bi omogućila strancu da dođe u Srbiju u potrazi za poslom, s obzirom na to da se radna dozvola izdaje za određeno radno mesto kod određenog poslodavca, nakon što stranac dobije predlog ugovora o radu od poslodavca, a što predstavlja pravni osnov za dozvolu za privremeni boravak i radnu dozvolu u Srbiji.

Jedini izuzetak predstavljaju strani državljani koji borave u Srbiji po osnovu spajanja porodice, a koji mogu steći ličnu radnu dozvolu koja im omogućava da traže posao ili budu zaposleni kod bilo kog poslodavca iz privatnog sektora.

Kontakirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

PRIVREMENI BORAVAK PO OSNOVU INVESTIRANJA U NEKRETNINU

Jedna od pogodnosti prilikom investiranja u Srbiji je i to što stranac može steći dozvolu za privremeni boravak po osnovu kupovine nekretnine.

Ukoliko već poseduje nepokretnost na teritoriji Republike Srbije, ceo postupak je još jednostavniji. Neophodno je da samo podnese dokaz o posedovanju nepokretnosti prilikom podnošenja zahteva za privremeni boravak.

Sa druge strane, ukoliko strani državljanin planira da kupi kuću ili stan u Srbiji, neophodno je da zaključi Ugovor o kupoprodaji u skladu sa Zakonom o prometu nepokretnosti.

Korisni linkovi: https://siceviclaw.com/imovinsko-pravo/

Napomena: Pre toga je neophodno da proveri da li možete da kupite nekretninu kao strani državljanin. Pre svega, potrebno je razmotriti da li postoji reciprocitet između Srbije i Vaše države po pitanju kupovine nekretnine. Uslov zakonskog reciprociteta je ispunjen ukoliko je Srbija zaključila bilateralan sporazum sa Vašom državom kojim reguliše pitanje sticanja nekretnine. 

Napomena: Članom 82a Zakona o svojinskopravnim odnosima propisano je da strana fizička i pravna lica koja obavljaju delatnost u našoj zemlji mogu pod uslovima uzajamnosti sticati pravo svojine na nepokretnostima koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti (stav 1), a strano fizičko lice koje ne obavlja delatnost u Republici Srbiji može pod uslovima uzajamnosti sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i drugi državljani Republike Srbije (stav 2).

Takođe, u skladu sa članom 82a stav 2 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, fizičko lice koje ne obavlja delatnost u Republici Srbiji ne može sticati svojinu ni na drugim vrstama zemljišta, osim ukoliko je u pitanju zemljište na kome se nalazi stan ili stambena zgrada na kojoj stiču pravo svojine, odnosno zemljište koje služi za redovnu upotrebu stana ili stambene zgrade.

Kontakirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

PRIVREMENI BORAVAK PO OSNOVU BRAKA (SPAJANJA PORODICA)

Ovde je važno napomenuti da je osnov za podnošenje zahteva, kako bračna, tako i vanbračna, zajednica sa srpskim državljaninom ili strancem na odobrenom privremenom boravku.

Korisni linkovi: https://siceviclaw.com/porodicno-i-nasledno-pravo/

Prava stranaca

Uslovi za dobijanje odobrenja za privremeni boravak po ovom osnovu, pored opštih uslova za dobijanje odobrenja privremenog boravka, su:

  • strancu koji je član uže porodice državljanina Republike Srbije,
  • strancu koji je član uže porodice stranca sa odobrenim privremenim boravkom ili stalnim nastanjenjem, kao i
  • strancu koji je član uže porodice stranca kome je u Republici Srbiji odobren azil

Svi dokumenti koji su neophodni prilikom predaje zahteva moraju biti propisno legalizovani, u slučaju da su ih izdali strani nadležni organi.

PREDLOŽENE NOVINE – Predlaže se da za dobijanje dozvole po ovom osnovu strani državljani budu oslobodjeni obaveze dostavljanja odredjene dokumentacije (npr. Dokaz o zdravstvenom osiguranju).

Kontakirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

PROCEDURA ZA DOBIJANJE DOZVOLE ZA PRIVREMENI BORAVAK STRANACA U REPUBLICI SRBIJI

Prilikom podnošenja zahteva za privremeni boravak, pored pravnih osnova, strani državljani moraju podneti i odgovarajuću putnu ispravu kao i dokaze da:

  • važeći lični ili službeni pasoš,
  • prijavu adrese stanovanja u Republici Srbiji,
  • dokaze o opravdanosti zahteva za odobrenje privremenog boravka,
  • dokaz o sredstvima za izdržavanje tokom planiranog boravka – dokaz o minimalnom novčanom iznosu na svom nerezidentnom računu u Srbiji. Ovaj iznos podrazumeva zvaničnu minimalnu zaradu  u Srbiji, za svaki mesec boravka i pomnožen sa brojem meseci planiranog boravka,
  • dokaz o zdravstvenom osiguranju tokom planiranog boravka – dokaz o privatnom zdravstvenom osiguranju ili zdravstvenom osiguranju iz države porekla, pod uslovom da se to osiguranje može primeniti i u Srbiji, na osnovu bilateralnog sporazuma ili vladine odluke (međunarodnu polisu o zdravstvenom osiguranju,  polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ili drugi dokument koji se izdaje u Republici Srbiji, dokaz o dovoljnom iznosu sredstava da pokrije moguće troškove lečenja u Republici Srbiji do dana donošenja odluke, kao i tokom perioda boravka),
  • dokaz o uplati propisane administrativne takse.
Online podnošenje zahteva

Od 1. aprila 2021. godine, moguće je podneti zahtev za privremeni boravak elektronskim putem. Važno je napomenuti da je moguće podneti zahtev ne samo iz Srbije već i iz inostranstva. Za podnošenje Zahteva, potrebno je da strani državljanin pristupi i registruje se na portalu eUprava. Odluka o zahtevu će biti dostavljena putem e-mailbox na portalu eUprava. Ukoliko je zahtev pozitivno rešen, strani državljanin mora doći lično u policiju radi unošenja nalepnice o odobrenom privremenom boravku u pasoš.

Online podnošenje zahteva odnosi se na prvostepeni postupak, ali ne i na drugostepeni po žalbi.

Objedinjeni postupak izdavanja boravišne i radne dozvole

Od 1. decembra 2020. godine moguće je podneti objedinjeni zahtev za privremeni boravak i  radnu dozvolu. Tom prilikom vlasti odlučuju o obe dozvole istovremeno. To znači da nijedna dozvola neće biti odobrena ukoliko stranac ne ispunjava uslove za oba zahteva.

To značajno olakšava proceduru za dolazak u Republiku Srbiju, osnivanje firme sa stranim kapitalom, poslovanje kompanija koje imaju strane direktore.

PREDLOŽENA NOVINA – predloženo je da rok za odlučivanje bude skraćen na 15 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije.

Kontakirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

STALNO NASTANJENJE U SRBIJI

Nadležni organ može strancu da odobri ukoliko ispunjava jedan od sledećih uslova:

  • Ako je do dana podnošenja zahteva za stalno nastanjenje u Republici Srbiji boravio neprekidno duže od 5 godina (ili više) na osnovu odobrenja za privremeni boravak;odnosno 3 godine ukoliko je u braku sa državljaninom Republike Srbije ili sa strancem koji ima stalno nastanjenje.
  • Ako je maloletnik na privremenom boravku u Republici Srbiji, a pritom mu je jedan od roditelja državljanin Republike Srbije ili stranac koji ima stalno nastanjenje.
  • Ako je poreklom sa teritorije Republike Srbije.
  • Ako ima odobren privremeni boravak, a razlozi humanosti ili interes za Republiku Srbiju nalažu da se odobri stalno nastanjenje.

RADNA DOZVOLA ZA STRANCE U REPUBLICI SRBIJI

Ukoliko strani državljanin želi da se zaposlite u Srbiji, biće mu potrebna radna dozvola – dokument koji izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje

O zahtevima stranaca za odobrenje privremenog boravka i radne dozvole odlučuje se u objedinjenoj procedure.

Vrste radne dozvole:

  • lična radna dozvola
  • radna dozvola
Prava stranaca

Lična radna dozvola

Vezana je za status stranog državljanina i neophodna je za zapošljavanje, samozapošljavanje i korišćenje zakonom zagarantovanih prava u slučaju nezaposlenosti. Ova radna dozvola se izdaje na zahtev stranca:

  • kome je odobreno stalno nastanjenje,
  • koji ima status izbeglice,
  • koji pripada posebnoj kategoriji stranaca

PREDLOŽENE NOVINE – planira se detaljnije uredjene posebnih kategorija stranaca, npr u odnosu na digitalne nomade i druge posebne kategorije lica

To još više dolazi do izražaja kada znamo da se ova dozvola može izdati i u svrhu spajanja porodice.

U slučaju lične radne dozvole, stranac podnosi zahtev filijali NSZ-a prema mestu svog privremenog boravka ili stalnog nastanjenja.

Radna dozvola

Ova vrsta radne dozvole nije vezana za lični status stranca i izdaje se za:

  • zapošljavanje
  • posebne slučajeve zapošljavanja – upućivanje lica, kretanje u okviru privrednog društva,nezavisni profesionalci,osposobaljvanja i usavršavanje.
  • samozapošljavanje

Stranac sa radnom dozvolom može obavljati samo one poslove za koje mu je radna dozvola i izdata. To je važno imati u vidu, posebno zbog inspekcijskih kontrola.

Radna dozvola za zapošljavanje izdaje se na zahtev poslodavca, a ne zaposlenog. Poslodavac prolazi kroz tzv. “test tržišta rada”. Upravo je to i razlog zašto Zakon propisuje da poslodavac snosi troškove izdavanja ove radne dozvole. Zbog toga NSZ insistira da čak i taksu za izdavanje radne dozvole plati poslodavac i to isključivo nalogom za prenos.

*** PREDLOŽENA NOVINA – Predloženo je da se omogući i samom stranom državljaninu da podnese zahtev za izdavanje radne dozvole.

Zahtev za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje podnosi se objedinjeno sa zahtevom za odobrenje privremenog boravka, u nadležnoj policijskoj upravi.

PREDLOŽENA NOVINA – Predloženo je da se rok za dolučivanje skrati na 15 dana od dana dostavljanja potpune odnosno kompletne dokumentacije potrebne za izdavanje dozvole

Kod nezavisnih profesionalaca i samozapošljavanja zahtev se podnosi filijali NSZ-a prema mestu obavljanja rada.

Procedura sticanja radne dozvole zavisi od toga o kojoj radnoj dozvoli se radi.

Zaključak: Predložene izmene i dopune Zakona o strancima I Zakona o zapošljavanju stranaca, posledica su potrebe da se naši dosadašnji propisi upodobe novonastalom situacijom. Priliv stranih državljana je u znatno većem broju nego ranijih godina, a koji su nastali kao posledica ratova i imigracija.

Kontakirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

AUTORSКA PRAVA – Šta je zapravo to i od čega se sastoji?

Autorska prava je pravo koje pripada autorima odnosno stvaraocima autorskih dela. Ona obuhvataju niz imovinskih i moralnih prava autora u vezi sa njegovim autorskim delom.

Pre priče o autorskim pravima, osvrnula bih se na to šta je zapravo autorsko delo.

Kontaktirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

Autoska prava

Advokatica Tamara Sićević: https://www.linkedin.com/in/tamara-sicevic-attorney/

Autorska delo

Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina čoveka, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.

Da bi se neko delo smatralo autorskim delom ono mora da sadrži neke osnovne elemente, i to:

Inovativnost

Autorsko delo mora biti originalno, odnosno mora se razlikovati i izdvajajati od svega što već postoji. To izdvajanje ne može biti bilo kakvo, već mora imati odredjeni stepen inovativnosti. Neophodni stepen originalnosti koji je potreban da bi delo uživalo pravnu zaštitu odredjuje se u svakom konkretnom slučaju.

U slučaju spora u pogledu ovog elementa, sud u postupku ovo ocenjuje, a ako nema dovoljno stručnog znanja, na predlog neke od strana u postupku može odlučiti da se sprovede veštačenje, gde će stručno lice utvrditi da li je neko delo originalno ili ne.

Forma

Autorsko delo, da bi ga ZASP štitio mora biti izraženo u nekoj formi. Ta forma može biti materijalna, elektronska, pa čak nekad to može biti i reč ili pokret.

Autorskim delom smatraju se, naročito:

1) pisana dela (knjige, brošure, članci, računarski programi sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom i dr.)

2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);

3) dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora;

4) muzička dela, sa rečima ili bez reči;

5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela);

6) dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);

7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;

8) kartografska dela (geografske i topografske karte);

9) planovi, skice, makete i fotografije;

10) pozorišna režija.

Autorska prava
Veza izmedju autorskog dela i njegovog autora

Autor dela je nosilac autorskog prava. Autor autorskog dela može biti samo fizičko lice, ali ne i pravno lice. Čak i kada je pravno lice dalo nalog fizičkom licu da stvori neko autorsko delo, to pravno lice nije autor dela.

Dakle, autor može biti samo čovek, a autorsko delo je proizvod njegovog duha. Autorom se smatra lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja dela.

Izuzetno, pravno ili fizičko lice čiji naziv, odnosno ime je na uobičajen način naznačeno na filmskom delu smatra se proizvođačem tog dela.

Pored autora, nosilac autorskog prava može biti i lice koje nije autor, a koje je u skladu sa ovim zakonom steklo autorsko pravo.

To se odnosi na situacije kada je autor npr. nepoznat (anonimno delo ili delo pod pseudonimom), u kom slučaju autoska prava ostvaruje:

1) za izdato delo – izdavač;

2) za objavljeno ali neizdato delo – lice koje je delo objavilo.

Ako se dokaže da napred navedena lica nisu stekla od autora ili njegovog pravnog sledbenika pravo na izdavanje, odnosno objavljivanje dela, napred navedena lice nemaju autorska prava na tom autorskom delu.

Кad se utvrdi identitet autora dela kao, prestaju prava izdavača, odnosno lica koje je delo objavilo.

AUTORSKA PRAVA – moralna, imovinska i sporedna prava autora

Autorska prava se prema važećem Zakonu o autorskim i srodnim pravima mogu podeliti u tri podgrupe: moralna, imovinska i sporedna prava. Zavisno od grupe autorskih prava kojima priprada odredjeno autorskog pravo, važi i različiti pravni tretman.

Moralna autorska prava

Moralna prava autora pripadaju isključivo autoru, neprenosiva su i nisu u prometu, ali se drugim nosiocima prava mogu ustupiti privremeno. Ona su neodvojiva od svog tvorca, ne mogu se prodati niti pokloniti, niti se na drugi način može trajno raspolagati njima odnosno ne mogu se preneti nikakvim pravnim poslom. Moralna autorska prava su vremenski neograničena.

U Republici Srbiji autor raspolaže sledećim moralnim (ličnim) pravima:

  • Pravo paterniteta – pravo na priznanje autorstva,
  • Pravo na naznačenje imena – pravo da ime autora bude naznačeno na svakom primerku dela,
  • Pravo objavljivanja – pravo autora da objavi svoje delo, odnosno da odredi način na koji će se delo objaviti, pravo na zaštitu integriteta dela i
  • Pravo na zaštitu integriteta dela – Autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, i to naročito:
    • da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica;da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi;
    •  da daje dozvolu za preradu svog dela.
  • Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela – pravo da se suprotstavi iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može da ugrozi njegovu čast ili ugled.
Autorska prava

PRIMER: Ako neko saopšti tudje autorsko delo, a ne navede ime autora, pa čak i ako navede izvor od koga je preuzeo tudji sadržaj, a ne navede samog autora saopštenog dela (npr. navede mediji koji ima imovinska prava na autorskom delu), smatraće se da je povredio moralna prava autora autorskog dela. Osim toga, čak i da izvor od kog je preuzet sadržaj nije naveo imena autora, to nije osnov da neko bude oslobodjen odgovornosti za to što nije naveo imena autora.

Treba istaći i da, osim imena, može se označiti i pseudonima autora uz njegovu saglasnost. Ako izostane ime autora, ili njegov pseudonim (uz saglasnost za korišćenje pseudonima) ili se objavi delo u izmenjenoj formi (npr. fotografija) u odnosu na original, smatraće se da postoji povreda moralnog odnosno ličnog autorskog prava.

Imovinska autorska prava

Za razliku od moralnih, imovinska autorska prava su prenosiva i autor ih ugovorom može ustupiti drugom pravnom ili fizičkom licu na trajno ili privremeno korišćenje, sa naknadom ili bez nje. Dakle nosilac imovinskog autorskog prava može biti ili izvorno – sam autor, zatim njegov naslednik ili drugo lice na koje autor prenese svoje pravo.

Za imovinska autorska prava važe zakonska ograničenja u pogledu trajanja.

U Republici Srbiji autor raspolaže sledećim imovinskim pravima:

  • Pravo na umnožavanje – pravo da dozvoli ili zabrani umnožavanje dela,
  • Pravo stavljanja primeraka dela u promet – pravo da dozvoli ili zabrani stavljanje primeraka dela u promet,
  • Pravo davanja primeraka dela u zakup – pravo da dozvoli ili zabrani davanje primeraka dela u zakup,
  • Pravo izvođenja – Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvođenje svoga dela (javno saopštavanje nescenskih dela (govor, muzika) uživo pred publikom).
  • Pravo predstavljanja – pravo da dozvoli ili zabrani izvođenje i predstavljanje svog dela,
  • Pravo prenošenja izvođenja ili predstavljanja – pravo da dozvoli ili zabrani prenošenje izvođenja ili predstavljanja,
  • Pravo emitovanja I Pravo reemitovanja i kablovskog reemitovanja – pravo da dozvoli ili zabrani emitovanje i reemitovanje svog dela,
  • Pravo na javno saopštavanje, uključujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti – pravo da dozvoli ili zabrani javno saopštavanje svog dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti tako da mu pripadnici javnosti mogu pristupiti sa mesta i u vreme koje sami odaberu,
  • Pravo na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela – pravo da dozvoli ili zabrani prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela,
  • Pravo javnog saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike – pravo da dozvoli ili zabrani javno saopštavanje dela koje se emituje i javno saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike.
  • Pravo javnog saopštavanja dela koje se emituje – Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje se emituje, odnosno reemituje istovremeno javno saopštava publici na javnim mestima kao što su vozila javnog saobraćaja, restorani, čekaonice i sl. putem tehničkih uređaja kao što su radio aparat ili televizor.

Imovinska autorska prava mogu pripadati autorima, ali za razliku od moralnih subjektivnih autorskih prava, i drugim subjektima kojima je autor ustupio autorska prava, odnosno na koje ih je kasniji nosilac subjektivnih prava dalje preneo.

Promet imovinskih autorskih prava

Imovinska autorska prava karakteriše prenosivost, kako po osnovu prava nasleđivanja primenom pravila naslednog prava, tako i ugovorom.

Postoji nekoliko vrsta ugovora koji za predmet imaju imovinskopravna ovlašćenja, zavisno od vrste ovlašćenja koja se ustupaju ili prenose, odnosno činjenice da li je autorsko delo nastalo ili se ugovara njegova buduća izrada. Ustupanje može biti učinjeno na isključiv ili neisključiv način, zavisno od obima ovlašćenja koja se prenose na sticaoca i dejstva predmetnog prenosa prema trećim licima.

Sticanje od strane poslodavca

Pored prometa, nosilac prava može ista da stekne i po drugom osnovu. Na primer, poslodavac može da stekne imovinska autorska prava na delima koja je stvorio autor u radnom odnosu i to u periodu od 5 godina od trenutka nastanka dela.

Nasleđivanje autorskog prava

Nakon smrti autora, njegova imovinska prava prenose se na njegove naslednike i njihovo pravo traje pomenutih 70 godina od trenutka smrti autora.

Moralna prava su neprenosiva, ali naslednici, kao i institucije iz oblasti kulture, dobijaju pravo da se staraju o moralnim pravima autora, koja nisu vremenski ograničena. Staranje o moralnim pravima podrazumeva vršenje ličnopravnih ovlašćenja autora u cilju zaštite integriteta dela i legitimnih interesa autora.

Specifična prava

Autoru u Republici Srbiji pripadaju i neka posebna, specifična prava kao što je na primer:

Pravo na pristup primerku dela

Autor ima pravo da od vlasnika primerka njegovog dela traži da mu omogući pristup tom primerku, ako je to neophodno radi umnožavanja dela, i ako se time bitno ne ugrožavaju opravdani interesi vlasnika, odnosno lica koje drži taj primerak dela.

Pravo sleđenja

Ako je original dela likovne umetnosti posle prve prodaje od strane autora ponovo prodat, autor ima pravo da bude obavešten o prodaji i novom vlasniku, kao i da potražuje naknadu u obimu koji je propisan članom 35. Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima

Pravo zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti

Vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, skulpture i fotografije ima pravo da taj primerak izlaže, bez obzira na to da li je delo objavljeno, osim ako je autor, prilikom otuđenja tog originalnog primerka, to izričito i u pisanoj formi zabranio.

Preče pravo autora na preradu primerka dela arhitekture

Ako vlasnik građevine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture ima nameru da vrši određene izmene na građevini obavezan je da preradu dela prvo ponudi autoru ako je dostupan.

Pravo autora na posebnu naknadu

Кada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora, shodno odredbama ZASP, autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica (književna, muzička, filmska dela i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.

Pravo autora na naknadu za davanje na poslugu primeraka dela

U slučaju davanja na poslugu originala ili umnoženih primeraka autorskih dela, od strane javnih biblioteka, odnosno drugih institucija namenjenih javnosti kojima je to delatnost, autor ima pravo na pravičnu naknadu.

Uporednonpravni pristup autorskim pravima

Autorska i srodna prava regulisana su na različite načine. Najveća razlika primećuje se u odnosu izmedju evropsko-kontintntalnog i anglosaksonskog pravnom sistemu. Pre svega mislimo na činjenicu da moralna (lična) autorska prava u anglosaksonskom pravu gotovo da i ne postoje, dok u zemljama evropsko-kontinentalnog pravnog sistema zauzimaju mnogo značajnije mesta.

Primer:

U Americi postoji mogućnost da napišete tekst i prodate svoja autorska (imovinska) prava i da se ispod Vašeg teksta, kada bude objavljen pronadje tudje ime, i da to bude sasvim legalno u anglosaksonskom pravnom sistemu, dok bi se to kod nas u Srbiji smatralo povredom autorskog (moralnog) prava i postojala bi obaveza naknade štete autoru. Primer takvog postupanje je npr postojanje ghostwriter-a. Zbog ovoga ne čudi česta zbunjenost ljudi koji pišu tekstove za američko tržište, koji vrlo često nisu ni svesni činjenice da je ovo prema našem zakonu nelegalno odnosno nezakonito, pa pod utiskom ovakve prakse u Americi smatraju da je to i kod nas ZASP dozvoljeno.

Dok se kontinentalno pravo drži stanovišta da je cilj zakonodavstva da u okviru propisa predvidi sve moguće izuzetke i ograničenja u odnosu na autorsko i srodna prava, anglosaksonsko pravo karakteriše daleko koji bi se mogao fleksibilniji i otvoreniji pristup kako kodifikaciji uopšte, tako i propisivanju izuzetaka. Dok se Evropsko pravo trudi da predvidi svaki pojedinačni izuzetak od autorskopravne zaštite smatrati opravdanim i na taj način pruži učesnicima na tržištu pravnu sigurnost, američki pravnici tvrde da je upravo njihov otvoreniji i fleksibilniji pristup u tome ostvario daleko veći uspeh, imajući u vidu da savremeno zakonodavstvo ne može blagovremeno da reaguje na promene koje donosi razvoj nove tehnologije.

Američki sudovi su umesto nabrajanja opravdanih svrha upotrebe izgradili koncept poštene upotrebe autorskog ili srodnog pravnog dela koja se zasniva na ideji da je svaka svrha opravdana ukoliko je upotreba učinjena u razumnoj meri (“fer upotreba”), bez nanošenja štete autoru ili tržištu.

Dok su na nivou Evrope, eksperti poput Nili Kros upozorili da pravni sistem EU mora što pre da unese fleksibilnost u svoje odredbe, veliki broj svetskih zemalja (Koreja, Tajvan, Izrael, Australija…) je implementirao koncept sličan američkoj “fer upotrebi”.