ChatGPT za kompanije više nije samo zanimljiv tehnološki alat. Sve veći broj firmi koristi AI za pisanje mejlova i tekstova, prevođenje, pripremu prezentacija, analizu dokumenata, marketing, pisanje koda i brojne druge poslove.

Takvi alati mogu značajno ubrzati rad i povećati produktivnost. Međutim, njihova upotreba otvara i važna pravna pitanja.

Šta se, na primer, dešava kada zaposleni u AI alat unese ugovor sa klijentom? Šta ako dokument sadrži podatke o ličnosti ili poverljive poslovne informacije? Ko je odgovoran ako kompanija donese odluku na osnovu netačnog AI odgovora?

Zato pitanje više nije da li kompanije treba da koriste AI, već kako ga koriste i da li su svesne pravnih rizika koje takva upotreba može doneti.

ChatGPT za kompanije i AI regulativa u Evropskoj uniji

Evropska unija je 2024. godine usvojila AI Act, prvi sveobuhvatni pravni okvir za veštačku inteligenciju.

AI Act se zasniva na pristupu prema nivou rizika. Nije isto ako AI koristite da vam pomogne da napišete objavu za društvene mreže i ako ga koristite za donošenje odluka o zapošljavanju, kreditiranju ili drugim pitanjima koja mogu značajno uticati na pojedince.

Pravila AI Act-a uvode se postepeno. Kao opšte pravilo, Uredba se primenjuje od 2. avgusta 2026. godine, uz određene izuzetke i posebne rokove za pojedine obaveze i kategorije AI sistema.

Za kompanije iz Srbije AI Act može biti relevantan i kada nisu registrovane u Evropskoj uniji. To posebno može biti slučaj kada kompanija razvija, plasira ili koristi AI sistem u vezi sa tržištem Evropske unije.

Zato kompanije koje posluju međunarodno ne bi trebalo da pretpostave da se AI regulativa EU automatski odnosi samo na firme osnovane u državama članicama.

ChatGPT za kompanije u Srbiji: šta trenutno važi?

Srbija trenutno nema poseban, sveobuhvatan zakon koji korišćenje veštačke inteligencije uređuje na način uporediv sa evropskim AI Act-om.

To, međutim, ne znači da je korišćenje AI alata kod nas pravno potpuno neregulisano.

Ako zaposleni, na primer, ubaci ugovor sa klijentom u ChatGPT i zatraži njegovu analizu, može se otvoriti više različitih pravnih pitanja.

Da li ugovor sadrži podatke o ličnosti? Jel sadrži poverljive informacije ili poslovnu tajnu? Da li kompanija prema klijentu ima obavezu čuvanja poverljivosti? Da li je zaposleni ovlašćen da takav dokument dostavi eksternom pružaocu usluge?

Drugim rečima, pitanje nije samo:

„Da li smemo da koristimo ChatGPT?”

Važnije pitanje je:

„Kako ga koristimo i šta u njega unosimo?”

Srbija je početkom 2025. godine usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine.

Strategija pokazuje pravac u kojem država želi da razvija oblast veštačke inteligencije. Međutim, ona nije zakon koji kompanijama propisuje konkretna pravila za svaku upotrebu ChatGPT-ja ili drugog AI alata.

Zbog toga se pravni rizici trenutno procenjuju kroz postojeće propise i konkretan način na koji kompanija koristi AI.

Najveći rizik često nije sam AI, već ono što mu damo

Jedan od najčešćih problema može nastati kada zaposleni, želeći da brže završi posao, u AI alat unese informacije koje nisu namenjene javnosti.

To mogu biti:

• nacrti ugovora;
• interni izveštaji;
• podaci o klijentima;
• poslovne strategije;
• finansijski podaci;
• tehnička dokumentacija;
• softverski kod;
• pregovaračke pozicije.

Neke od tih informacija mogu predstavljati poslovnu tajnu ili biti obuhvaćene ugovornim obavezama poverljivosti.

Zakon o zaštiti poslovne tajne predviđa zaštitu određenih informacija koje imaju komercijalnu vrednost upravo zato što nisu opštepoznate ili lako dostupne i za koje su preduzete razumne mere da ostanu tajne.

Zato kompanija ne bi trebalo da se osloni samo na pretpostavku da zaposleni „znaju šta ne smeju da dele”.

Potrebna su jasna pravila.

Ako se ChatGPT za kompanije koristi kao deo svakodnevnog poslovanja, trebalo bi jasno odrediti koje vrste informacija zaposleni mogu unositi u AI alate, a za koje je potrebna prethodna provera ili odobrenje.

Podaci o ličnosti i korišćenje AI

Posebnu pažnju zahteva korišćenje AI alata kada se u njih unose podaci o zaposlenima, kandidatima za posao, klijentima ili korisnicima.

Važno je, međutim, ne otići ni u drugu krajnost.

Samo zato što dokument sadrži ime i prezime ili email adresu ne znači automatski da je svako korišćenje AI alata nezakonito.

Ali kompanija mora da zna šta se sa tim podacima dešava.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti uređuje, između ostalog, načela obrade podataka, prava lica na koje se podaci odnose, obaveze rukovalaca i obrađivača, kao i prenos podataka u druge države.

Zato bi pre unošenja podataka o ličnosti u AI alat trebalo razmotriti:

• koje podatke unosimo;
• zašto ih unosimo;
• da li je takva obrada zaista potrebna;
• ko će podacima imati pristup;
• gde se podaci obrađuju i čuvaju;
• da li može doći do prenosa podataka u drugu državu.

Ako kompanija posluje sa klijentima iz Evropske unije ili obrađuje podatke na način koji potpada pod GDPR, može biti relevantan i evropski okvir zaštite podataka.

Više o ovoj temi u tekstu – Uvod u GDPR

Nije svaki način korišćenja AI jednako rizičan

Nije isto ako zaposleni koristi ChatGPT da mu pomogne da osmisli naslov za blog i ako kompanija koristi AI za selekciju kandidata za posao.

Takođe, nije isti rizik kada se AI koristi za generisanje opšteg teksta i kada se koristi za analizu podataka klijenata, zaposlenih ili za donošenje poslovnih odluka.

Što je više podataka, poverljivih informacija i važnih odluka uključeno u proces, to je veća potreba za dodatnom proverom.

Zato način na koji kompanija uređuje korišćenje AI treba prilagoditi njenom konkretnom poslovanju.

AI može da pogreši. Odgovornost ne nestaje.

AI može dati odgovor koji zvuči potpuno uverljivo, a da bude pogrešan, nepotpun ili zastareo.

To je posebno važno kada se koristi za pravna, poreska, finansijska, HR ili druga pitanja koja mogu imati ozbiljne posledice.

Ako zaposleni preuzme AI-generisani odgovor, pošalje ga klijentu ili na osnovu njega donese važnu odluku, činjenica da je odgovor generisao AI sama po sebi ne oslobađa kompaniju odgovornosti za način na koji je taj odgovor iskorišćen.

Zato AI rezultat, kada je važan za poslovnu odluku, ne bi trebalo samo kopirati i proslediti dalje.

Potrebna je ljudska provera.

Da li kompanija treba da zabrani korišćenje ChatGPT-ja?

Verovatno ne.

U mnogim kompanijama zaposleni već koriste AI alate, bez obzira na to da li je poslodavac zvanično dozvolio njihovu upotrebu ili ne.

Potpuna zabrana bez jasnih pravila često neće rešiti problem. Zaposleni mogu jednostavno nastaviti da koriste privatne naloge i alate za koje kompanija uopšte ne zna.

Zato je praktičnije rešenje da kompanija uvede jasna pravila.

Ta pravila mogu obuhvatiti:

• koje AI alate zaposleni smeju da koriste;
• za koje poslove;
• koje podatke ne smeju da unose;
• kada je potrebna dodatna saglasnost;
• kada rezultat mora da proveri stručna osoba;
• ko je odgovoran ako dođe do greške ili incidenta.

Takva pravila ne moraju biti komplikovana, ali treba da budu prilagođena konkretnom poslovanju kompanije.

Jer nije isto da li AI koristi mala marketinška agencija, advokatska kancelarija, banka ili IT kompanija.

Šta kompanije mogu da urade već sada?

ChatGPT za kompanije može biti veoma koristan alat, ali njegova upotreba ne bi trebalo da bude prepuštena slučaju.

Dobar početak može biti vrlo jednostavan:

1. Utvrdite koje AI alate zaposleni već koriste.
2. Proverite koje vrste podataka i dokumenata unose u njih.
3. Identifikujte gde postoje najveći rizici.
4. Uvedite jasna interna pravila za korišćenje AI.
5. Obezbedite proveru AI-generisanih rezultata kada se koriste za važne odluke ili komunikaciju sa klijentima.
6. Upoznajte zaposlene sa osnovnim rizicima.
7. Povremeno proveravajte da li se način korišćenja AI promenio.

Zaključak

ChatGPT za kompanije može doneti značajne prednosti, ali njegova upotreba ne bi trebalo da bude potpuno prepuštena pojedinačnim zaposlenima i njihovoj proceni šta smeju da unesu u AI alat.

U Srbiji trenutno ne postoji poseban zakon koji sveobuhvatno reguliše korišćenje veštačke inteligencije na način na koji to radi evropski AI Act. Ali to ne znači da kompanije koriste AI bez pravila i odgovornosti.

Na konkretan način korišćenja AI već sada mogu se primenjivati propisi o zaštiti podataka o ličnosti, poslovnoj tajni, ugovornim odnosima, autorskom pravu i drugim oblastima prava.

Zato možda najvažnije pitanje za kompanije nije:

„Da li smemo da koristimo ChatGPT?”

Već:

„Da li znamo kako se ChatGPT koristi u našoj kompaniji?”

Kompanije koje na vreme postave osnovna pravila biće u boljoj poziciji da iskoriste prednosti AI, a istovremeno smanje pravne i poslovne rizike.