Tri slova – ESG – danas sve više definišu pravila poslovanja kako globalno, tako i u Srbiji. ESG (Environmental, Social, Governance) standardi predstavljaju set kriterijuma koje investitori, regulatorna tela, potrošači i partneri koriste kako bi procenili koliko je jedna kompanija održiva, odgovorna i etički vođena.

U ovom blogu objašnjavamo šta ESG standardi zaista znače, kako utiču na kompanije u Srbiji, i koje pravne i strateške korake firme treba da preduzmu kako bi se uskladile sa savremenim zahtevima tržišta i regulative.

Šta su ESG standardi? Detaljnije o svakom stubu

1. Environmental – Životna sredina

Ovaj stub se odnosi na to kako kompanija utiče na životnu sredinu. ESG posmatra:

• potrošnju energije i vode,
• emisiju štetnih gasova (CO₂),
• upravljanje otpadom i reciklažu,
• zagađenje vazduha, zemljišta i vode,
• održivo korišćenje prirodnih resursa.

Primer iz prakse:
Proizvodna firma u Vojvodini odlučila je da pređe na energiju iz obnovljivih izvora postavljanjem solarnih panela na proizvodne hale. Time je smanjila svoj ugljenični otisak, ostvarila subvencije iz nacionalnih i EU fondova i ušla na listu poželjnih partnera za zapadne klijente koji traže “zelene dobavljače”.

Pravni aspekti:
Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o energetici i Zakon o klimatskim promenama nameću obaveze koje firme moraju poštovati – od pribavljanja dozvola do izveštavanja o emisijama.

2. Social – Društvena odgovornost

Društvena komponenta ESG-a odnosi se na odnos kompanije prema zaposlenima, korisnicima, dobavljačima i zajednici.

Ocenjuju se faktori kao što su:

• radna prava i uslovi rada,
• raznolikost i jednakost,
• bezbednost na radu,
• zaštita podataka korisnika i zaposlenih,
• uključivanje lokalne zajednice i filantropske aktivnosti.

Primer iz prakse:
Jedna IT kompanija iz Beograda uvela je politiku fleksibilnog rada i dodatnih dana odmora za zaposlene sa decom. Takođe, organizuju godišnju edukaciju o digitalnoj bezbednosti i zaštiti podataka. Ova praksa je poboljšala zadržavanje kadrova i poboljšala internu kulturu.

Pravni okvir:
Zakon o radu, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (usaglašen sa GDPR-om), Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (O novinama u oblasti Zakona o BZR pisali smo u prethodnom blogu) – svi ovi propisi čine osnov za sprovođenje “S” principa ESG-a.

3. Governance – Upravljanje

Ovaj segment se bavi načinom na koji je kompanija organizovana, kako se donose odluke i koliko je proces upravljanja transparentan.

Ocenjuju se:

• struktura upravljačkih tela i nadzornih odbora,
• antikorupcijske politike,
• transparentnost finansijskog izveštavanja,
• zaštita prava manjinskih akcionara,
• etički kodeksi i politika sukoba interesa.

Primer iz prakse:
Jedna kompanija sa strane kapitala u Srbiji implementirala je interna pravila o sprečavanju sukoba interesa i prijavljivanju korupcije. Usvojili su i politiku “whistleblowinga” – zaštite uzbunjivača, što je dodatno ojačalo poverenje među zaposlenima i investitorima.

Pravni okvir:
Zakon o privrednim društvima, Zakon o tržištu kapitala, Zakon o sprečavanju korupcije i propisi Komisije za hartije od vrednosti – ključni su za ovaj aspekt ESG-a.

Zašto su ovi standardi važni za kompanije u Srbiji?

1. Pristup finansiranju

Banke, fondovi i međunarodne organizacije sve češće zahtevaju ESG izveštaje i procene rizika pre odobravanja kredita ili investicija. Kompanija koja ne obraća pažnju na ESG može ostati bez kapitala.

Primer:
Firme koje konkurišu za EU fondove, kao što su IPARD ili Horizon Europe, često moraju da prilože dokaz o ESG komponentama svojih projekata.

2. Pravni i regulatorni zahtevi

Usklađivanje sa EU zakonodavstvom u oblasti održivosti (npr. Direktiva o izveštavanju o održivosti – CSRD) će postepeno postati obavezno i za srpske firme – posebno one koje sarađuju sa EU tržištem ili su deo međunarodnih lanaca snabdevanja.

Konkretno:
Veće kompanije koje već izveštavaju u skladu sa Zakonom o računovodstvu, uskoro će morati da uključe i nefinansijske ESG izveštaje prema EU standardima (ESRS – European Sustainability Reporting Standards).

3. Reputacija i tržišna prednost

Kompanije koje vode računa o ESG-u grade jače odnose sa potrošačima i poslovnim partnerima. Transparentnost i odgovornost donose dugoročnu reputaciju.

Primer:
Jedna kompanija koja izvozi prehrambene proizvode u Nemačku bila je primorana da dokaže da koristi ambalažu koja se može reciklirati – kako bi nastavila saradnju sa nemačkim supermarketima.

4. Priprema za budućnost

ESG standardi pomažu kompanijama da identifikuju rizike (npr. klimatske promene, pravne promene, reputacione krize) i proaktivno deluju.

Preporuka:
Pravnik može pomoći u izradi mapa ESG rizika, pravnoj analizi internih procedura i usklađivanju poslovanja sa novim regulativama.

Pravni aspekti u ESG tranziciji?

✅ Izrada internih akata (politike, pravilnici)

Npr. politika zaštite podataka, procedura za izveštavanje o korupciji, pravilnik o zaštiti životne sredine.

✅ ESG pravna analiza i procena rizika

Kao deo due diligence procesa u akvizicijama, investicijama ili strateškim partnerstvima.

✅ Usklađivanje sa domaćim i EU propisima

Priprema firme za izveštavanje, saradnju sa revizorima i regulatornim telima.

✅ Izrada ESG klauzula u ugovorima

Npr. ugovor sa dobavljačem može da uključi obaveze po pitanju reciklaže, zabrane rada dece, ekoloških standarda itd.

Zaključak: ESG – budućnost poslovanja

ESG nije samo još jedan birokratski zahtev – to je suštinski pomak ka odgovornijem i dugoročno održivom poslovanju. U Srbiji, ovaj koncept sve više dobija na značaju kroz finansije, pravne propise i međunarodne zahteve.

Za firme koje žele da budu konkurentne, ESG više nije izbor – već potreba.