Osnivanje startup-a nije samo uzbudljiv poslovni poduhvat već i pravni izazov. Da bi vaše poslovanje bilo uspešno i dugoročno održivo, važno je razumeti osnovne pravne korake koji uključuju odabir odgovarajuće pravne strukture, zaštitu imena i drugih bitnih elemenata. U ovom tekstu ćemo se fokusirati na prve korake koje preduzimate kada odlučite da osnujete startup u Srbiji. Bavićemo se samim postupomk odabira i rezervacije imena, osnivački akt, registracija u APR i koraci koji slede nakon registracije u APR i nakon toga pred drugih državnim organima. Ovaj tekst baviće se pravnim regulativama i mogućnostima koje postoje u fazi osnivanja startup-a u Srbiji.

IZBOR PRAVNE FORME

Prva stvar o kojoj trebate misliti jeste odabir najadekvatnije pravne forme, koja će odgovarati Vašim potrebama. Odabir pravne strukture ima značajan uticaj na način vođenja poslovanja, odgovornost osnivača, poreze i mogućnosti za rast. Preporuka je da ne preuzimate model po principu copy-paste od nekoga iz okoline. Zašto? Iako može delovati kao da želimo neki sličan ili isti preduzetnički put kao neko iz našeg bližeg okruženja, ili naizgled odabir pravne forme nije bitan, istekako je bitan. Nisu nam svima iste početne pozicije, ne polazimo ni sa istim resursima, ni sa istim biznis planom niti sa istim ciljem, nemamo svi iste niše, niti istu ciljnu  grupu, nemamo iste ideje za razvoj startup-a itd.

Osim toga, neretko su nedostupne i informacije o svim mogućim opcijama za odabir pravne forme pa i modela oporezivanja koji ćemo koristiti. Osnovne resurse sa kojima počinjemo svoj preduzetnički put, kao i prve resurse koje dobijamo dok ne razvijemo svoju startup treba iskoristiti što optimalnije i potruditi se da sa što manje resursa dobijemo što više benefita. Jedan od načina da se to postigne jeste i adekvatna pravna  forma. Više o pravnim formama možete pronaći u mom ranijem blogu KAKVA“FIRMA“ VAM JE POTREBNA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI?

ODABIR I REZERVACIJE IMENA

Izbor i zaštita imena Vašeg startup-a

Ime vašeg startup-a je prvi kontakt sa tržištem i od ključne je važnosti za prepoznavanje i diferencijaciju na tržištu. Međutim, samo odabiranje imena nije dovoljno – morate osigurati njegovu pravnu zaštitu.

Prvi korak je registracija imena preduzetja u Agenciji za privredne registre (APR). Ime mora biti jedinstveno i ne sme se kretati u istoj industriji sa postojećim firmama, kako bi se izbegla zabuna. Takođe, preporučuje se da ime bude lako pamtljivo i odražava misiju i vrednosti preduzeća. Poslovno ime mora da sadrži naziv, pravnu formu (pr, doo, ad, kd, od) i sedište startapa. Imajte na umu da Vaš proizvod i naziv Vaše firme ne moraju biti isti.

Rezervacija poslovnog imena startup-a:

1. Provera dostupnosti imena: Pre nego što izaberete ime, proverite da li je ono već registrovano od strane druge firme.

2. Podnošenje zahteva za rezervaciju poslovnog imena. U APR-u se podnosi zahtev za rezervaciju poslovnog imena, sa rokom važenja rezervacije do 60 dana. Od dokumetnacije se podnosi samo popunjen zahtev i dokaz o uplati takse koja je 1.100,00dinara. Nakon isteka 60 dana, rezervacija se može produžiti na još 60 dana pod istom procedurom kao i prvog puta.

Osnivački akt i bitni elementi registracione prijave APR-u

• Sedište startup-a – Sedište startup-a je adresa na kojoj se registrujete i to ne mora biti adresa poslovnog prostora.

• Odlučite na koje vreme osnivate startap. Postoje dve opcije – da osnujete startap na neodređeno vreme ili na određeno vreme. Ukoliko izaberete da osnujete startap na određeno vreme, morate da navedete tačan datum ili dogadjaj, cilj ili sličnu vremensku odrednicu.

• Pronađite pretežnu delatnost kojom će se startap baviti. Sve delatnosti koje postoje u našoj zemlji su regulisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti u okviru koje ćete moći da pronađete oblast i šifru pod koju potpada vaša delatnost. Vi u svom osnivačkom aktu i registracinoj prijavi, odnosno APR registru možete registrovati samo jednu PRETEŽNU delatnost. To znači da registrujete delatnost kojom ćete se uglavnom odnosno pretežno baviti. Ali, to ne znači da su Vam druge delatnosti zabranjene. Možete obavljati i druge delatnosti, one se ne registruju. Medjutim, ako se promeni Vaš pravac poslovanja pa neka druga delatnost zauzme primarno mesto, neophodno je izvršiti promenu pretežne delatnosti u APR. Bitno je napomenuti i to da pre svake registracije pretežne delatnosti proverite, da li je potrebno dobiti odredjene sertifikate ili licence za bavljenje nekom delatnošću. Sve to obavezni ste da dostavite APR uz prijavu. Takodje, ako neku delatnost obavljate kao sporednu, za nju važe ista pravila kao i za pretežnu delatnost, ni sporedne delatnosti se ne smeju obavljati bez potrebnih licenci. Iako se sporedne delatnosti ne registruju, to Vas ne oslobadja obaveze da imate sve potrebne licence/sertifikate i dokumentaciju za obavljanje tih delatnosti.

• Odaberite oblik upravljanja startup-om– Ovo se odnosi na strukturu firme koju osnivate. Ako se radi o firmi koja ima više članova, Skupština je nulti organ, ona se podrazumeva I nju čine svi članovi privrednog društva. Skupštinu nema preduzetnik I jednočlano privredno društvo (doo, ad), dok svi ostali moraju imati Skuptinu društva kao organ koji donosi sve bitne odluke u firmi, u skladu sa ovlašćenjima koja im je dao Zakon o privrednim društvima ili su regulisana osnivačkim aktom ili nekim drugim internim aktom same firme. Ako stavimo skupštinu po strani za sada, startup može imati dva tipa upravljanja – može imati samo direktore ili i nadzorni odbor. Za startap je najlakše da u početku ima samo direktore.

• Odabir zakonskog zastupnika startup-a- Direktor je najčešće ujedno i zakonski zastupnik, on potpisuje sve odluke, ugovore i predstavlja startap. Medjutim, to nije obavezno da bude tako. Zakonski zastupnik može imenovati i drugo lice kao direktora, radi lakšeg upravljanja, i dati mu odredjeni krug ovlašćenja. Treba naglasiti i to da više osoba može istovremeno obavljati funkciju zakonskog zastupnika ili direktora, sa tim da se u osnivačkom aktu i registracionoj prijavi mora naglasiti da li postoje odredjena ograničenja u donošenju odluka medju većim brojem zakonskih zastupnika ili direktora i koja su to ovlašćenja. Osim toga, postoji i opcija tzv “supotpisa” odnosno da sve odluke moraju biti donešene zajednički odnosno moraju biti potpisane od strane svih zakonskih zastupnika ili direktora. Kada govorimo o supotpisu treba napomenuti i mogućnost da u slučaju sprečenosti nekog od direktora/zakonskih zastupnika da odobri i potpiše neki posao može se predvideti vid prethodnog ili naknadnog odobrenja. Iako na prvi mah konfuzno za nekoga ko tek osniva startup, ove mogućnosti su jako bitne, ali i jako korisne, jer stvaraju mogućnost da kreirate model odlučivanja spram Vaših potreba, i otvara mogućnost planiranja strukrute i načina rada kojim ćete biti obezbedjeni na duži vremenski period. Nebrojano je slučajeva kada se naknadno u toku rada direktori, osnivači, članovi i uprava firme nadju u situaciji da ne znaju kako da organizuju donošenje i potpisivanje odluka, što se neretko javlja I kao neki banalni praktični problem za koji nema rešenja u osnivačkom aktu jer to nije predvidjeno. Uvek je preporuka da na samom početku, dok još niste zaokupirani svojim primarnim poslom, postavite dobre i dugoročno održive temelje kroz donošenje sveobuhvatnog osnivačkog akta.

• Osnivački kapital – on nije obavezan za sve vrste firmi, a ujedno se i razlikuje u zavisnosti od pravne forme firme koju osnivate. Obavezan je za DOO (100 dinara) i AD (zavisi od delatnosti – osnovni minimalni iznos je 3.000.000,00 dinara ali može biti i manji i veći minimalni iznos u zavisnosti od delatnosti), dok za ostale oblike nije obavezan. Međutim, bio on obavezan ili ne, ukoliko unosite osnivački kapital, bio on u novcu ili nenočanom obliku, on može biti unet i odmah prilikom osnivanja startup-a, ali i naknadno. Ukoliko unosite osnivački kapital naknadno potrebno je da u osnivačkom aktu navedete u kom roku ćete ga uneti, a najduži zakonski rok je 5 godina od osnivanja startupa.

Sve gorepomenuto unosi se u osnivački akt, kao osnovni akt neophodan za osnivanje startupa. Osnivački akt mora biti overen. Pored njega prilaže se i druga relavatna dokumentacija, zavisno od pravne forme u kojoj startup osnivate. Neophodno je uplatiti i taksu i priložiti dokaz o uplati. Takodje, ukoliko neko drugo lice ovlastite za podnošenje registracione prijave neophodno je priložiti i njegovo ovlašćenje.

Nemojte zaboraviti, da je za okončanje postupka prijave, neopjodno i registrovati stvarne vlasnike u APR, to je zasebna online prijava.

KORACI POSLE REGISTRACIJE U APR

• Otvorite račun u banci – Pre otvaranja računa dobro se raspitajte koja je banka nudi povoljnije naknade. Takodje, treba se raspitati da li Vaš paket ima sve usluge koje su van potrebne i pod kojim uslovima. Kada se odlučite za odredjenu banku neophodno je poneti rešenje APR o izvršenoj registraciji i ličnu kartu. Razmislite i to tome koja će lica biti na depo kartonu, to su lica koja imaju ovlašćenja na računu/ima. Takođe, ako odličite da se opredelite za korišćenje pečata u banci, sva dokumentacija će nadalje morati biti overena pečatom firme.
• Prijavite se u poreskoj upravi nakon registracije u APR-u. – Prilikom popunjavanja APR prijave imate odeljak vezan za poresku prijavu. Poreska uprava umrežena je sa APR, pa APR automatski podnosi prijavu za Vas u Poreskoj upravi. Medjutim, moraćete da napravite nalog na „ePorezi“ aplikaciji jer će Vam tu stizati sva poreska rešenja namenjana Vama. Osim toga, tu ćete i podnositi većinu poreskih prijava, po potrebi. Medjutim, ono što je bitno naglasiti je da osnivanjem startup Vi ste kao poreski obaveznik po automatizmu registrovani kao knjigaš. Ukoliko želite buditi preduzetnik paušalac, neophodno je da podnesete prijavu na „ePorezi“ platformi u roku od 5 dana od registracije. Ovo možete učiniti i kasnije ali će se promena računati od datuma kada ste podneli prijavu za promenu. Vrlo brzo će Vam stići rešenje o paušalnom oporezivanju sa svim instrukcijama za uplatu tokom cele te kalendarske godine. Napomena: Za elektronsko podnošenje poreskih prijava potrebno je da imate elektronski potpis, odnosno kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis.
• Imate kvalifikovani elektronski potpis. Digitalni potpis potreban je za rad na elektronskim servisima u svrhu potpisivanja, podnošenja i overavanja dokumenta elektronskim putem. Za dobijanje digitalnog potpisa podnosi se zahtev za izdavanje kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis na ličnoj karti sa čipom. Ovaj zahtev se podnosi Policijskoj upravi gde se nalazi mesto prebivališta osnivača, a elektronski potpis možete dobiti besplatno.
• Angažujete računovodstvenu agenciju. Ukoliko Vaša firma vodi knjige, neophodno je da angžujete računovodju koji će se brinuti o finansijskom aspektu poslovanja. Takođe, u obavezi ste da registrujete Finansijske izveštaje u APR-u. Obavezno insistirajte da imate potpisan ugovor o pružanju usluga sa računovođom. U slučaju bilo kakve štete ugovor će Vam itekako pomoći i biti osnov njegove odgovornosti. Ukoliko ovlastite računovođu za podnošenje finsnsijskih izveštaja u APR, obavezno proverite da li se Vaš računovođa nalazi na listi ovlašćenih računovođa APR. Bez te licence on neće biti u mogućnosti da podnese finansijske izveštaje, a potencijalno to može otvoriti i mnoge probleme ukoliko izveštaji nisu adekvatno sačinjeni.

Zaključak

Osnivanje startup-a je složen proces koji zahteva pažljivo planiranje i razumevanje pravnih osnova. Odabir odgovarajuće pravne strukture zavisi od vaših poslovnih ciljeva, broja osnivača i plana za rast. Pravna sigurnost je osnova za uspešan razvoj i rast svakog startup-a.