Većina startupa, naročito u IT industriji, suočava se s problemima zbog nedovoljne informisanosti o finansiranju i drugih ključnih segmenata. Često ne regulišu odnose sporazumima ili ugovorima, što može dovesti do nesuglasica. Ovdje ćemo se fokusirati na odnose među akterima u početnim fazama pokretanja startupa, kao i sa novim akterima koji se kasnije pridruže.

Pismo namere (Letter of Intent tzv. LoI)

Pismo o namerama nije zakonski obaveznan, ali je jako poželjan i koristan. To je neformalan sporazum, ugovor ili predugovor koji omogućava potencijalnim poslovnim partnerima da unapred definišu osnovne smernice svojih budućih odnosa. Cilj je izbegavanje komplikacija ako se poslovna ideja pokaže uspešnom.

Ovaj instrument omogućava testiranje osnovne ideje i definisanje narednih koraka, kao i proveru posvećenosti onih koji će učestvovati u implementaciji. Možete ga koristiti za definisanje osnivača, njihovih udela, kupovinu domena i vlasništvo nad budućim projektom, što se kasnije može preneti u osnivački akt firme.

Kako potencijalni poslovni partneri ili budući vlasnici još nisu osnovali svoj startup, on ne postoji kao pravno lice. Ovim dokumentom se unapred definišu buduća prava, obaveze i odgovornosti. Ovi uslovi se kasnije mogu preneti na buduće osnovani startup.

Sporazum među članovima startupa

Prilikom sastavljanja dokumenata pre ili tokom osnivanja startupa jako je korisno da imate sporazum među članovima startupa. Ovaj dokument pandan ne pismu namera u fazi pre osnivanja startupa.

Njegova svrha je slična, ali sadržina se razlikuje zbog novonastalih odnosa, prava, obaveza i odgovornosti nakon osnivanja startupa. Ovaj sporazum nije zakonski obavezan, ali je od velikog značaja za odnose među članovima i između članova i investitora.

Sporazum tokom rada startupa je ključan, jer neprecizno definisani odnosi mogu dovesti do sudskih sporova. Ako odnosi nisu jasno utvrđeni, rešavanje sporova postaje teže, a neizvesnost može izazvati ozbiljne finansijske posledice. Zato je pametnije i efikasnije unapred definisati ove odnose, dok su članovi i investitori još uvek u dobrim odnosima i lakše je postići dogovor.

Sporazum o medjusobnim odnosima između članova nemojte mešati sa osnivačkim aktom. Osnivački akt je zakonski obavezan dokument koji je potreban za registraciju startupa pred državnim organima. Međutim, njegova svrha je drugačija i sadrži samo osnovne informacije potrebne za upis u registre i sprovođenje procedura.

Ovaj sporazum definisan je našim Zakonom o privrednim društvima i veoma je čest u praksi naših kompanija. Posebno je uobičajen kod startup kompanija, zbog njihove specifičnosti u nastanku i radu.

Pravna forma startupa

PREDUZETNIK vs. PRIVREDNO DRUŠTVO

Često se susrećem sa podelama privrednih društva na preduzetnike, doo i paušalce. Ova podela prosto ne postoji kao takva, moram grubo reći nakaradna je. Objasniću i zašto.

Pre svega, moramo razgraničiti jednu stvar – preduzetnici nisu privredna društva.

Preduzetnik se u pravnom smislu tretira kao fizičko lice, a ne kao pravno lice. To je neka među forma između fizičkog lica u pravom smisli (fizičko lice je čovek/žena) i pravnog lica (npr.privredna društva su pravna lica odnosno “firma”).

Preduzetnik je zapravo fizičko lice koje ima proširenenje u domenu poslovne sposobnosti u odnosu na obavljanje privredne delatnosti.

Poslovna sposobnost je sposobnost fizičkih lica da samostalno stiču prava i preuzimaju obaveze. Ona se obično stiče u punom obimu sa navršenih 18 godina, kada osoba postaje pravno sposobna da donosi odluke i preuzima odgovornost u poslovnim odnosima.

Epa sada, na ta prava I obaveze koja steknete sa 18.godina, onog momenta kada postanete preduzetnik ta prava I obaveze proširuju se u domenu privredne delatnosti.

O ovom i mnogim drugim detaljima vezanim za odabir pravne forme, kao što su razlike između preduzetnika i privrednog društva, kao i prednosti i mane svake opcije, već smo pisali u našim pravnim blogovima. Takođe, razmatrali smo i različite vrste privrednih društava koja postoje u Srbiji i koje su specifičnosti svake od njih. Više o tome možete pročitati u blogovima: Osnivanje startup kompanije u Srbiji – prvi koraci i Kakva „firma“ vam je potrebna za obavljanje delatnosti?.

Napomena: Ono što je najčešće u praksi je da se startup u Srbiji  osniva uglavnom u pravnoj formi DOO, a jako retko u formi preduzetnika. Postoje i opcije da se startup osnuje i u drugoj državi pa se u Srbiji reguliše rad na treći način.

Vesting

Vesting je koristan instrument za startape koji žele da osiguraju pravičnu raspodelu udela i da ključni ljudi ostanu posvećeni razvoju i uspehu kompanije.
Ovaj proces se koristi kako bi se motivisali osnivači, zaposleni i ključni saradnici da ostanu angažovani i posvećeni dugoročnom uspehu. Vesting se odnosi na postepeno sticanje vlasničkih udela (obično u obliku akcija ili udela) tokom određenog vremenskog perioda. To znači da osobe koje dobijaju udela ne postaju automatski vlasnici, već stiču pravo na njih nakon određenog vremenskog perioda i ispunjenja specifičnih uslova.

Vesting u startapima osigurava dugoročnu posvećenost ključnih članova tima i često se primenjuje na zaposlene koji dobijaju opcije na akcije. Takođe pomaže u smanjenju nesuglasica među osnivačima, zaposlenima i investitorima, a može biti koristan i u situacijama poput prodaje ili preuzimanja firme. Više o vestingu možete pročitati u postu UGOVOR O STICANJU UDELA U FIRMI (VESTING).

OSTALI UGOVORI PRE OSNIVANJA  ILI PRILIKOM OSNIVANJA STARTUPA

Ovi ugovori nije prisutni kod svih startup kompanija, ali se često pojavljuju, pa ćemo pomenuti neke od njih i reći nešto više o njima

Ugovori sa korisnicima

U većini slučajeva, startapi koji razvijaju aplikacije za pristup putem interneta (remote access) sklapaće tzv. cloud ugovore sa svojim korisnicima. Cloud ugovori se razlikuju od ugovora o pružanju profesionalnih usluga, jer ne dolazi do prenosa vlasništva nad intelektualnom svojinom niti dodeljivanja licence (obično ToU ili ToS). Ova vrsta ugovora uglavnom definiše prava korišćenja licence, privatnost i zaštitu podataka, uslove plaćanja, održavanje, odgovornosti, intelektualnu svojinu itd.

• Opšti uslovi korišćenja (click-wrap ili browse wrap ugovori) – su ugovori ili pravilnici. Oni su javno dostupni i regulišu odnos sa većim brojem korisnika.
  Ovi uslovi pokrivaju korišćenje sajta, kao i usluge i proizvode koji se putem sajta pružaju ili kupuju. Svrha pravilnika je zaštita vašeg poslovanja, sadržaja na sajtu, vaših prava i obaveza, kao i prava korisnika. Iako nije zakonski obavezan kao politika privatnosti, ovaj dokument je koristan jer reguliše prava i odgovornosti između vas i klijenata, smanjujući rizik od budućih problema.

Ugovor o poverljivosti (NDA)

Ovaj ugovor je obavezan za uređivanje odnosa sa osnivačima, poslodavcem, zaposlenima, eksternim saradnicima i svim trećim licima u startupu. Ovaj ugovor ima ključnu ulogu u zaštiti najvrednijih resursa vašeg poslovanja. S obzirom na to da može odlučiti o budućnosti vaše firme, njegov značaj je neprocenjiv.

Osim ovih, postoji niz drugih dokumenata koji se mogu pojaviti u poslovanju startupa. Ovde smo govorili nešto više samo o nekim osnovnim ugovorima, sporazumima i pravilnicima. U nekom od narednih blogova biće reči o drugim aspektima poslovanja. Takođe, biće govora i o dokumentima koji su bitni za svaki ili pojedine startupe.

ZAKLJUČAK

Nedostatak informacija o svojim pravima i pogodnostima često vodi do najčešćih, a ujedno i najskupljih grešaka. Zbog toga je ključno da se unapred informišete i osigurate adekvatno znanje. Preporučuje se da uredite sve odnose dok su još uvek dobri, kako biste zaštitili sebe i svoj startup od problema u budućnosti.