Vesting je veoma važan kada osnivate startup, jer pomaže u motivaciji zaposlenih da ostanu u kompaniji i rade na njenom uspehu. Vesting je proces kroz koji zaposleni postepeno stiču pravo na akcije ili druge beneficije tokom vremena. U početku neće dobiti ništa, ali nakon godinu dana steći će 25% svog udela, a ostatak se stiče kroz mesec ili kvartal. Na kraju vesting perioda, zaposleni ima pravo na 100% svog udela.

Za više informacija o osnivanju startup kompanije u Srbiji, kao i o pravnim osnovama i dokumentima koji su potrebni pri osnivanju, pogledajte moje druge blogove:

Pravni temelji za uspešan startup: Koji ugovori i sporazumi su neophodni pre osnivanja?

Osnivanje startup kompanije u Srbiji

Sada ćemo se fokusirati na jedan konkretan korak, a to je ugovor o vesting-u, odnosno o sticanju udela u firmi. Ovaj ugovor postaje sve prisutniji u različitim industrijama, a novina je uvedena 2019. godine.

Vesting ili (ESOP) u startupu

Vesting je koristan instrument za startape. On pomaže da se udeli dodele na pravičan način. Takođe omogućava da ključni ljudi ostanu posvećeni. Ovo važi bez obzira na to koliko vremena je prošlo od početka angažovanja.

Vesting se često koristi u startapima. Cilj je motivisati osnivače, zaposlene i ključne saradnike. Želi se da ostanu angažovani. Takođe treba da budu posvećeni dugoročnom uspehu.

Vesting se odnosi na raspodelu vlasničkih udela. Najčešće, ti udeli imaju oblik akcija ili udela. Stiču se postepeno tokom određenog vremenskog perioda.

Oni koji dobijaju udela ne postaju odmah vlasnici. Stiču pravo na njih tek nakon određenog vremena. Takođe, moraju da ispune određene uslove.

Da bi došlo do emitovanja ovog instrumenta, potrebno je formirati rezervisani udeo. Kako bi se izbegle malverzacije, procenat učešća svih udela ne može biti veći od 40%.

Ključne komponente ugovora o vestingu uključuju:

Vremenski period vestinga je period u kojem zaposleni ili partner mora da ostane u kompaniji. Oni moraju da ispune druge uslove kako bi stekli pravo na dodeljene akcije, opcije ili druge beneficije. Na primer, kompanija može dodeliti akcije zaposlenima koje postaju njihove tek nakon četiri godine. Akcije se dodeljuju postepeno, na primer, 25% svake godine.

Vrsta vestinga:

• Linearni vesting znači da zaposleni stiče prava na beneficije postepeno. U prvoj godini ne dobija nijednu akciju, a nakon toga stiče 25% svog udela. Udeo se dalje povećava svakog meseca ili kvartala, a na kraju vesting perioda zaposleni stiče 100% udela.

• Cliff vesting znači da zaposleni stiče sve dodeljene beneficije odjednom, obično nakon četiri godine. Pre tog perioda zaposleni nemaju pravo na ništa. Vesting period traje četiri godine, a klif, koji obično traje godinu dana, znači da zaposleni neće dobiti ništa sve dok ne prođe taj prvi period.

Ako investitoru dodelimo vesting period od četiri godine, steći će 40% udela, po 10% svake godine. Ali, ako napusti startup pre prve godine, neće steći nijedan procenat. Ako se povuče nakon prve godine, zadržaće 10%, a preostali udeli firma može otkupiti od investitora.

Ugovor o vestingu može navoditi uslove koji moraju biti ispunjeni. Ovi uslovi mogu uključivati kontinuirani rad, ostvarivanje ciljeva ili finansijske rezultate.

Ako zaposleni napusti kompaniju pre nego što stekne prava, može izgubiti sve ili deo dodeljenih beneficija. Ovo se naziva „forfeiture“ ili gubitak prava.

Vesting nije uvek vezan samo za vreme i ulaganje, već i za ostvarivanje određenih ciljeva. Ovo je često slučaj sa osnivačima koji ulažu rad i stručnost. Znanje i iskustvo osnivača su ključni motivatori za investitore, koji često zahtevaju jasne kriterijume za procenu njihovog doprinosa.

Emitovanje ESOP-a, odnosno vestinga

Nakon što se definiše rezervisani udeo, kompanija treba da donese odluku o emisiji ESOP-a ili vestinga. Odluka se odnosi na finansijski instrument koji pruža pravo na sticanje udela. Kada se odluka donese, dostavlja se Centralnom registru depo i kliringa hartija od vrednosti („Centralni registar“). Takođe, ona se registrova u Agenciji za privredne registre (APR).

Ovaj instrument je neprenosiv. Firma ne može preneti pravo na sticanje udela na druge osobe. Takođe, instrument ne može biti predmet zaloge. Svi instrumenti iz iste serije dospevaju istog dana.

Kada dospe rok za uplatu, imalac instrumenta mora uplatiti iznos u roku od 15 do 30 dana od dana dospelosti. Ako uplata bude izvršena na vreme, imalac stiče udeo u kompaniji iz rezervisanog dela, prema unapred definisanom procentu.

Ako uplata nije izvršena u predviđenom roku, finansijski instrument se poništava.

Sticanje udela u kompaniji predstavlja oporezivi događaj. Udeo u firmi predstavlja imovinu. Da bi se podstakla primena ovih prava, država je uvela poreske olakšice za korisnike u Srbiji.

Svrha vestinga u startupu

Vesting u startapima osigurava dugoročnu posvećenost ključnih članova tima. Osnivači i zaposleni dobijaju udeo u firmi, ali samo ako ostanu u kompaniji određeni broj godina i aktivno doprinosu njenom rastu. Ovo smanjuje rizik da neko dobije veliki udeo i napusti firmu pre nego što da značajan doprinos.

Zaposleni koji dobijaju opcije na akcije takođe podležu vesting aranžmanima. Ovo im daje pravo da kupuju akcije kompanije po unapred definisanoj ceni. Ta cena je obično niža od tržišne vrednosti. To predstavlja dodatnu motivaciju da ostanu u firmi i doprinesu njenom uspehu.

Vesting pomaže u smanjenju nesuglasica među osnivačima, zaposlenima i investitorima. Na primer, ako jedan osnivač odluči da napusti firmu pre nego što završi vesting period, neće zadržati puno vlasništva. Ovo sprečava da neko nezasluženo zadrži udeo u kompaniji koju je napustio.

Vesting može biti koristan i u situacijama poput prodaje ili preuzimanja firme. U tim slučajevima, može doći do ubrzanog sticanja udela, poznatog kao accelerated vesting, što omogućava zaposlenima ili osnivačima da odmah postanu vlasnici svojih akcija u slučaju promene vlasničke strukture.