Vesting je veoma bitan korak kada osnivate startup, ali više o osnivanju i dokumentima koji su potrebni pri osnivanju mojim drugim blogovima – Osnivanje startup kompanije u Srbiji i PRAVNI TEMELJI ZA USPEŠAN STARTUP: Koji ugovori i sporazumi su neophodni pre osnivanja?

Sada ćemo se osvrnuti na jedan konkretan korak odnosno ugovor, a to je – Ugovor o vesting odnosno o sticanju udela u firmi nešto je što je prisutno I u drugim industrijama, predvidjeno odnosno kao novina uvedeno 2019.godine članom 159a-ž Zakona o privrednim društvima za DOO, ali mi ćemo se ovde fokusirati na specifičnosti na startup industriju i njene specifičnosti.

Vesting ili (ESOP) u startupu

Vesting je koristan instrument za startape. On pomaže da se udeli dodele na pravičan način. Takođe omogućava da ključni ljudi ostanu posvećeni. Ovo važi bez obzira na to koliko vremena je prošlo od početka angažovanja.

Vesting se često koristi u startapima. Cilj je motivisati osnivače, zaposlene i ključne saradnike. Želi se da ostanu angažovani. Takođe treba da budu posvećeni dugoročnom uspehu.

Vesting se odnosi na raspodelu vlasničkih udela. Najčešće, ti udeli imaju oblik akcija ili udela. Stiču se postepeno tokom određenog vremenskog perioda.

Oni koji dobijaju udela ne postaju odmah vlasnici. Stiču pravo na njih tek nakon određenog vremena. Takođe, moraju da ispune određene uslove.

Da bi došlo do emitovanja ovog instrumenta, potrebno je formirati rezervisani udeo. Kako bi se izbegle malverzacije, procenat učešća svih udela ne može biti veći od 40%.

Ključne komponente ugovora o vestingu uključuju:

Vremenski period vestinga je period u kojem zaposleni ili partner mora da ostane u kompaniji. Oni moraju da ispune druge uslove kako bi stekli pravo na dodeljene akcije, opcije ili druge beneficije. Na primer, kompanija može dodeliti akcije zaposlenima koje postaju njihove tek nakon četiri godine. Akcije se dodeljuju postepeno, na primer, 25% svake godine.

Vrsta vestinga:

• Linearni vesting: Zaposleni stiče prava na beneficije postepeno tokom vremena. To znači da zaposleni neće dobiti nijednu akciju u prvoj godini. Nakon toga, steći će 25% svog udela. Stečeni udeo nastavlja da raste svakog meseca ili kvartala. Na kraju vesting perioda, zaposleni stiče 100% udela.

• Cliff vesting: Zaposleni stiče sve dodeljene beneficije odjednom nakon što prođe određeni period. Na primer, to je obično 4 godine. Pre tog perioda zaposleni nemaju pravo na ništa. Vesting period obično traje četiri godine, uz mogućnost klifa. Klif traje najčešće godinu dana, ali nije obavezan.

Ako investitoru dodelimo vesting period od četiri godine, on stiče 40% udela. To je na osnovu dogovorenog ulaganja. Investitor steče 10% svake godine. Ako investitor napusti startap pre nego što prođe prva godina, neće steći nijedan procenat udela. Ako se povuče nakon prve godine, zadržaće 10% udela. Preostali udeli firma ima pravo da otkupi od investitora.

Ugovor o vestingu može navoditi uslove koji moraju biti ispunjeni. Ovi uslovi mogu uključivati kontinuirani rad, ostvarivanje ciljeva ili finansijske rezultate.

Ako zaposleni napusti kompaniju pre nego što stekne prava, može izgubiti sve ili deo dodeljenih beneficija. Ovo se naziva „forfeiture“ ili gubitak prava.

Vesting nije uvek vezan samo za vremenski period i ulaganja. Često je vezan za ostvarivanje određenih ciljeva. Ovo je tipično za osnivače koji ulažu rad i stručnost. Znanje i iskustvo osnivača često su ključni motivatori za investitore. Investitori često zahtevaju postavljanje jasnih kriterijuma za procenu doprinosa osnivača.

Emitovanje ESOP-a, odnosno vestinga

Nakon što se definiše rezervisani udeo, kompanija treba da donese odluku o emisiji ESOP-a ili vestinga. Odluka se odnosi na finansijski instrument koji pruža pravo na sticanje udela. Kada se odluka donese, dostavlja se Centralnom registru depo i kliringa hartija od vrednosti („Centralni registar“). Takođe, ona se registrova u Agenciji za privredne registre (APR).

Ovaj instrument je neprenosiv. Firma ne može preneti pravo na sticanje udela na druge osobe. Takođe, instrument ne može biti predmet zaloge. Svi instrumenti iz iste serije dospevaju istog dana.

Kada dospe rok za uplatu, zakoniti imalac instrumenta mora uplatiti iznos. Uplata se vrši u roku koji ne može biti kraći od 15, niti duži od 30 dana. Rok počinje od dana dospelosti. Ako uplata bude izvršena na vreme, zakoniti imalac steći će udeo u kompaniji. Udeo se stiče iz rezervisanog dela udela, prema unapred definisanom procentu.

Ako uplata nije izvršena u predviđenom roku, finansijski instrument se poništava.

Sticanje udela u kompaniji predstavlja oporezivi događaj. Udeo u firmi predstavlja imovinu. Da bi se podstakla primena ovih prava, država je uvela poreske olakšice za korisnike u Srbiji.

Svrha vestinga u startupu

U startapima, vesting se koristi kako bi se osigurala dugoročna posvećenost ključnih članova tima. Na primer, osnivači i zaposleni mogu dobiti udio u vlasništvu firme. Međutim, to je moguće samo ako ostanu u kompaniji određeni broj godina. Takođe, moraju aktivno doprinositi njenom rastu i razvoju. Ovo smanjuje rizik da neko dobije veliki udeo i napusti firmu pre nego što da značajan doprinos.

Zaposleni koji dobijaju opcije na akcije takođe podležu vesting aranžmanima. Ovo im daje pravo da kupuju akcije kompanije po unapred definisanoj ceni. Ta cena je obično niža od tržišne vrednosti. To predstavlja dodatnu motivaciju da ostanu u firmi i doprinesu njenom uspehu.

Vesting pomaže u smanjenju nesuglasica među osnivačima, zaposlenima i investitorima. Na primer, ako jedan osnivač odluči da napusti firmu pre nego što završi vesting period, neće zadržati puno vlasništva. Ovo sprečava da neko nezasluženo zadrži udeo u kompaniji koju je napustio.

Pored toga, vesting može biti koristan u situacijama kada firma prođe kroz promene. To su, na primer, prodaja ili preuzimanje firme. U nekim slučajevima, vesting aranžmani omogućavaju ubrzano sticanje udela. Ovo je poznato kao accelerated vesting. Omogućava zaposlenima ili osnivačima da odmah postanu vlasnici svojih akcija u slučaju promene vlasničke strukture.