Iako se na prvi pogled čini da IT industrija nije posebno „rizična“ u klasičnom smislu kada je reč o bezbednosti na radu, novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je stupio na snagu 7. maja 2023. godine, uvodi važne obaveze i za tehnološke kompanije, startape i poslodavce u sektoru digitalnih usluga.

U nastavku izdvajamo ključne promene koje su posebno relevantne za IT sektor:

1. Rad od kuće više nije „siva zona“

U IT sektoru je rad na daljinu odavno standard. To može biti full remote angažmanu, hibridnom modelu ili coworking prostorima. Novi zakon po prvi put eksplicitno priznaje rad od kuće i propisuje da i u tim slučajevima poslodavac mora da uradi procenu rizika i propiše mere za bezbedan rad.

To znači da softverske firme sada moraju da:

• imaju akt o proceni rizika koji uključuje i kućne uslove rada (ergonomija, ekran, osvetljenje),
• redovne lekarske preglede zaposlenih u skladu sa rizicima radnog mesta;
• obezbede obuku zaposlenih i upute ih kako da rade bezbedno i zdravo, čak i kod kuće,
• dokumentuju te obuke i komunikaciju s zaposlenima. Zahtev da se stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu kontinuirano edukuju i obnavljaju licence svakih pet godina.

U praksi, ovo može značiti i da će HR i legal sektori morati da kreiraju interni pravilnik ili dodatke ugovorima koji se odnose na remote rad.

2. Ergonomija i mentalno zdravlje – tihi rizici u IT svetu

IT poslodavci često previdi da se i u kancelarijama i kod kuće mogu javiti ozbiljni problemi:

• sindrom karpalnog tunela, bolovi u leđima, vratu i ramenima (usled loše ergonomije),
• burnout i stres zbog preopterećenosti, neprekidne dostupnosti, rada preko radnog vremena.

Iako zakon još uvek ne prepoznaje mentalno zdravlje eksplicitno, dužnost poslodavca je da prepozna i spreči sve rizike koji mogu ugroziti zdravlje zaposlenih – što uključuje i stres i prekovremeni rad.

3. Sistematski pregledi i za developere?

Zakon propisuje da zaposleni na radnim mestima sa povećanim rizikom, kao i oni koji rade noću, imaju pravo (i obavezu) na sistematske preglede. Iako se rad u IT industriji obično ne tretira kao „rizičan“, ako neka radna pozicija uključuje dugotrajan rad u sedenju, rad u smenama ili noćni rad, poslodavac može biti dužan da:

• obezbedi lekarske preglede pre zaposlenja,
• sprovodi periodične preglede u toku zaposlenja,
• prihvati zahtev zaposlenog za dodatnim pregledom, na svoj trošak.

4. Obavezne obuke i dokumentovanje znanja u IT industriji

Takođe, značajan akcenat stavljen je na edukaciju zaposlenih i rukovodilaca. Obuke iz oblasti bezbednosti na radu postaju obavezne, kako za radnike tako i za lica odgovorna za organizaciju procesa rada. Zaposleni koji koriste opremu moraju biti obučeni za njeno pravilno korišćenje, a poslodavci su odgovorni da ta obuka bude sprovedena i dokumentovana.

I u IT kompanijama će obuke o bezbednosti i zdravlju na radu morati da se:

• održe prilikom zapošljavanja, promene pozicije, uvođenja nove tehnologije (npr. nove opreme ili radnog okruženja),
• ponavljaju najmanje jednom u 3 godine (ili češće, za rizične poslove),
• prilagode jeziku i sposobnostima zaposlenih (što može biti važno u međunarodnim timovima).

Čak i ako radnik „samo sedi za računarom“, poslodavac mora da ga upozna sa rizicima tog rada i merama zaštite – što može uključivati savete za pravilno sedenje, osvetljenje, pauze i korišćenje opreme.

5. Podzakonska regulativa u IT industriji

Usled donošenja novog Zakona, usvojen je i niz pravilnika i uredbi koji detaljnije uređuju pojedine aspekte.

Zakon predviđa obavezu vođenja preciznih evidencija, uključujući one o radnim mestima sa povećanim rizikom, povredama na radu, profesionalnim bolestima i sprovedenim pregledima i obukama.

Takođe, uveden je i Registar povreda na radu, koji vodi Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, a poslodavci su dužni da u njega redovno unose podatke.

6. Kazne i odgovornost – nije samo za fabrike

Zakon donosi strožu kaznenu politiku. Broj prekršaja je uvećan, a novčane kazne sada dostižu iznose od preko milion dinara. Stoga je važno da se svi aspekti poslovanja usklade sa zakonom i pratećim aktima — od opštih akata firme do konkretnih procedura na radnim mestima.

Ovaj Zakon se odnosi na sve poslodavce, bez obzira na delatnost. To znači da i IT firme, digitalne agencije, softverski timovi i startupi moraju da se usklade do 7. maja 2025. godine – u protivnom, mogu snositi posledice:

• novčane kazne do 1.500.000 RSD za pravna lica,
• do 150.000 RSD za direktore i odgovorna lica,
• inspekcija rada može naložiti mere čak i za kancelarijske prostore.

Šta IT kompanije treba da urade već sada?

Ako ste poslodavac u IT sektoru, evo konkretnih koraka:

• Ažurirajte akt o proceni rizika – uključite remote rad i specifičnosti kancelarijskog rada.
• Organizujte obuke o bezbednosti – možete ih sprovesti i online, ali ih dokumentujte.
• Uvedite politike za rad na daljinu i brigu o mentalnom zdravlju zaposlenih.
• Razmotrite lekarske preglede za pozicije koje uključuju dugotrajno sedenje, rad noću ili druge rizične okolnosti.
• Pripremite se na moguće kontrole inspekcije rada.

Zaključak

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ima za cilj podizanje nivoa zaštite zaposlenih kroz jasno definisana pravila i odgovornosti svih učesnika u procesu rada. Ostaje da se vidi kako će se sve predviđene izmene implementirati u praksi, ali je izvesno da se od poslodavaca očekuje ozbiljan, proaktivan pristup usklađivanju.

Za one koji još nisu započeli ovaj proces — krajnje je vreme da to učine.