“FIRMA” ili PRAVNO LICE

Iako se među ljudima koji nisu pravnici često koristi reč “firma” za lica koja obavljaju privrednu delatnost, ovaj naziv zakonski nije isprava. Nije reč samo o nekom pukom pametovanju pravnika, već je razlika zapravo i praktično bitna.

Pravi naziv za tzv. “firmu” ,u onom smislu u kom ga široke narodne mase koriste, u našoj pravnoj terminologiji je zapravo jedinstven naziv za privredno društvo i preduzetnika. Privredno društvo prema definiciji iz Zakona o privrednim društvima je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Preduzetnik nije privredno društvo, već fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost, ali o tome ćemo nešto više reći kasnije.

Reč “firma” se, takođe, koristi i u našoj pravnoj terminologiji, ali u sasvim drugom kontekstu. Firma je zapravo odrednica za deo poslovnog imena koji se još zove i “naziv privrednog društva”. Dakle, ako npr. imamo firmu koja se zove “JUNIORCODE DOO NOVI SAD” deo poslovnog imena “JUNIORCODE” je firma. Naziv ili firma je karakteristični deo poslovnog imena po kome se to društvo razlikuje od drugih društava. Poslovno ime obavezno sadrži naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedište društva. taj naziv je zapravo firma, DOO je određenje pravne forme, dok je NOVI SAD mesto sedišta firme.

PREDUZETNIK vs. PRIVREDNO DRUŠTVO

Često se susrećem sa podelama privrednih društva na preduzetnike, doo i paušalce. Ova podela prosto ne postoji kao takva, moram grubo reći nakaradna je. Objasniću i zašto.

Pre svega, moramo razgraničiti jednu stvar – preduzetnici nisu privredna društva.

Preduzetnik se u pravnom smislu tretira kao fizičko lice, a ne kao pravno lice. To je neka među forma između fizičkog lica u pravom smisli (fizičko lice je čovek/žena) i pravnog lica (npr.privredna društva su pravna lica odnosno “firma”).

Preduzetnik je zapravo fizičko lice koje ima proširenenje u domenu poslovne sposobnosti u odnosu na obavljanje privredne delatnosti.

Ako se pitate šta je to poslovna sposobnost – to je sposobnost fizičkih lica da budu nosioci prava i obaveza samostalno – stiče se u punom obimu uglavnom sa 18.godina.

Epa sada, na ta prava I obaveze koja steknete sa 18.godina, onog momenta kada postanete preduzetnik ta prava I obaveze proširuju se u domenu privredne delatnosti.

Zašto je ovo bitno znati?

Zato što preduzetnici nemaju isti pravni tretman kao i privredna društva. Na preduzetnike se primenjuje Zakon o privrednim društvima, kao I kod privrednih društva, ali su oni izdvojeni u posebnu kategoriju izvan privrednih društava, te drugačija pravna pravila važe kod njih.

RAZLIKE IZMEĐU PREDUZETNIKA I PRIVREDNOG DRUŠTVA

PREDUZETNIK	PRIVREDNO DRUŠTVO
Fizičko lice	Pravno lice
Upisuje se u registar preduzetnika – poseban registar APR-a	Upisuje se u registar privrednih društava – poseban registar APR-a
Može biti paušalac	Ne može biti paušalac
Ne može obavljati sve delatnosti (npr. bankarski poslovi, poslovi osiguranja, brokersko-dilerski poslovi, investicioni fondovi, itd.), ali zato mogu se baviti starim zanatima i umetničkim zanatima i poslovima domaće radinosti	Može obavljati sve delatnosti
Prema računovodstvenim propisima spade u kategoriju mikro “pravnih”lica	Mogu biti mala, srednja i velika pravna lica
Porezi su manj – plaćaju porez na prihod od samostalne delatnosti 10% i porez na dohodak građana 10 ili 15%	Porezi su veći – plaćaju porez na prihod od kapitala 15% i porez na dobit 15%
Mogu se ugasiti i bez sprovođenja postupka likvidacije	Gase se uvek ili putem likvidacije ili stečaja
Mogu biti u statusu mirovanja do šest meseci	Ne mogu biti u statusu mirovanja
Odgovornost za dugovanja prema poveriocima ne prestaje gašenjem/brisanjem	Odgovornost prestaje nakon završetka sprovedene likvidacije ili stečaja
Uvek odgovaraju celokupnom svojom imovinom neograničeno	Neki članovi odgovoraju ograničeno,neki neograničeno,zavisno od pravne forme privrednog društva
Članovi porodice mogu biti radno angažovani bez zasnivanja radnog odnosa	Članovi porodice ne mogu nikad biti radno angažovani bez zasnivanja radnog odnosa
Preduzetnik može promeniti pravnu formu u privredno društvo	Privredno društvo ne može promeniti pravnu formu u preduzetnika
Preduzetnik ne može promeniti vlasnika – preduzetnik je vezan za ličnost fizičkog lica	Privredno društvo može promeniti vlasnika društva
Preduzetnik ne može vršiti statusne promene	Privredno društvo može vršiti statusne promene
Osnivači su samo fizička lica	Osnivači mogu biti i fizička i pravna lica

PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA (Firma)

Privredna društva su protitna pravna lica. Profitna pravna lica mogu biti privredni subjekti, koji se dalje dele, između ostalog, prema pravnoj formi. Ako kao kriterijum uzmemo pravnu formu u kojoj posluju, osnovna podela, koju prepoznaje i naš Zakon o privrednim društvima je sledeća:

• DOO – društva sa ograničenom odgovornošću
• AD – akcionarska društva
• OD – ortačka društva
• KD – komanditna društva

Postoje i druge forme, podforme i slično, ali se njima sada nećemo baviti.

Šta su odlike ovih pravnih formi?

DOO i AD kategorišu se kao tzv. društva kapitala, dok se KD i OD kategorišu kao društva lica.

Društvima kapitala

Zajedničke odlike su te da je imovina privrednog društva odvojena od imovine članova (zasebnia lica). Takođe, društva kapitala mogu biti osnovana kao jednočlana društva, dok kod društva lica to nije slučaj. Društva kapitala nisu vezana ličnom povezanošću za društvo i vezuje ih samo kapital, i ona odgovaraju za obaveze društva ograničeno u visini svog uloga/akcija (izuzetak npr. proboj pravne ličnosti).

Društvo lica

Imovina društva i imovina članova je sjedinjena i odgovornost je neograničena i solidarna odnosno član odgovara za dugove i obaveze društva i svojom ličnom imovinom. Društva lica ne mogu biti osnovana kao jednočlana društva. Društva lica moraju imati najmanje dva člana. Ona odgovaraju solidarno i neograničeno sa društvom za obaveze društva.

Najčešće se privredna društva osnivaju u DOO formi, ali u nekim slučajevima određena pravna forma je obavezna, pa tako npr. banke moraju biti osnovane u AD formi.

Više o nama: https://siceviclaw.com/o-meni-advokat/

DOO – Društvo sa ograničenom odgovornošću

Može biti osnovano kao jednočlano ili višečlano društvo. Osnovni ulog za osnivanje je 100,00 dinara. Imovina društva odvojena je od imovine članova, članovi odgovaraju za obaveze društva u visini svog uloga. Imovna se među članovima deli na uloge. Osnovni kapital DOO čini zbir unetih uloga osnivača društva (u vidu novčanog i nenovčanog uloga). Visina uloga osnivača i članova u DOO ne mora biti u istom iznosu. Ne odgovaraju za obaveze firme svojom ličnom imovinom, već snose rizik srazmerno visini svog udela. Pored toga, članovi DOO mogu i da ostvare svoja prava u društvu, takođe srazmerno visini svog udela (pravo glasa, raspodela dobiti). DOO u Srbiji može imati najmanje jednog direktora kao zakonskog zastupnika društva. Odluke se po pravilu donose većinom ili kvalifikovanom većinom (2/3 većinom) od ukupnog broja članova skupštine koji imaju pravo glasa, uz uslov postojanja kvoruma za rad skupštine.

AD – Akcionarsko društvo

Takođe može osnovati jedno ili više članova. Imovina društva podeljena je na akcije. Dok je kod DOO celokupni udeo jedinstven, kod AD akcionari mogu imati veći broj akcija. Osnovni ulog potreban za osnivanje je 3.000.000,00 dinara, dok je za neke određene vrste AD veći ili manji (pr. banke, osiguranja, brokersko-dilerkske kuće itd.).

Registar akcija vodi Centralni registar za hartije od vrednosti, koja i učestvuje u osnivanju javnih AD zajedno sa Komisijom za hartije od vrednosti koja učestvuje u proceduri odobravanja akcija javnih AD. Postoje i nejavna AD kod kojih je procedura odobravanja akcija i poslovanja nešto jednostavnija, ali su i dosta ređa na tržistu. Akcije se mogu podeliti na obične i preferencionalne, a razlika je u pravima koja daju.

Preferencionalne su više namenjene onima kojima je bitnija dividenda, dok obične daju veća upravljačka prava. Odluke se donose većinom ili kvalifikovanom većinom (3/4 većinom) od ukupnog broja prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa, ako prethodno postoji kvorum za rad skupštine.

OD – Društvo sa ograničenom odgovornošću

Može osnovati najmanje dva ortaka, koji za obaveze društva odgovaraju i svojom ličnom imovinom, neograničeno i solidarno sa društvom. Ne postoji minimalni osnovni kapital za osnivanje, može biti novčani ili nenovčani, ali može biti i u radu i uslugama. Odluke se po pravilu donose jednoglasno. Prenos uloga po pravilu prenosi se drugom ortaku, samo izuzetno trećim licima izvan društva (pr. naslednicima preminulog ortaka).

KD – Komanditno društvo

Mora imati najmanje dva člana, jednog komanditora i jednog komplementara. Komanditori su članovi čiji je položaj poput položaja člana DOO, dok su komplementari članovi čiji je položaj u društvu poput položaja ortaka u OD. Komplementari vode poslovanje društva, dok su komanditori zainteresovani za dobit. Komanditori samo izuzetno mogu da upravljaju društvom, ako je njihovo ime navedeno u nazivu KD, kada je i njihova odgovornost neograničeno solidarna kao odgovornost komplementara. Minimalni kapital za osnivanje KD nije zakonom određen.

Pronađite nas na Linkedin-u: https://www.linkedin.com/in/tamara-sicevic-attorney/

VRSTE OPOREZIVANJA

Verovatno se pitate zašto sada prelazim na ovu temu. Upravo iz razloga one laičke podele « firma » sa početka na preduzetnike, doo i paušalce.

Vrste oporezivanja su:

• Paušalno oporezivanje tzv. Paušalci
• Vođenje knjiga i obračun poreza prema dobiti – knjigaše
• PDV obveznike

PAUŠALNO OPOREZIVANJE

Paušalno oporezivanje znači da ostvarujete godišnji prihod do šest miliona dinara, i da porez plaćate paušalno bez obzira na mesečni prihod, u fiksnom iznosu koji obračunava Poreska uprava svake godine. Paušalci mogu biti samo preduzetnici i to ako žele, nije obavezno. Ovo je najčešća vrsta oporezivanja, obzirom da je i najjednostavnija preduzetnicima, jer imaju obavezu da vode samo jednu knjigu – KPO knjigu u koju upisuju samo prilive. Privredna društva ne mogu biti paušalno oporezivana.

Paušalac ne može biti u sistemu PDV, obzirom da je paušalno oporezivanje limitirano na prihode do šest miliona dinara u kalendarskoj godini, a da PDV obveznik je obveznik čiji su prihodi preko osam miliona dinara u poslednjih dvanaest meseci. Treba naglasiti i da je nekim delatnostima zabranjeno da budu paušalno oporezivane, bez obzira što ispunjavaju ostale uslove. Paušalci imaju i taj benefit što plaćaju niži iznos doprinosa, kao i što ne podnose završni račun i ne moraju imati knjigovođu, može bez pravdanja da podiže novac sa računa, ne mora da pravda troškove poslovanja.

VOĐENJE KNJIGA

Poreski obveznici koji vode knjige, sa druge strane plaćaju porez prema ostvarenoj dobiti. To su obavezno sva privredna društva bez obzira na ostvarenu dobit, preduzetnici čija dobit prelazi šest miliona dinara u kalendarskoj godini, kao i preduzetnici čija delatnost ne dozvoljava paušalno oporezivanje. Osim toga, to fakultativno mogu biti i preduzetnici koji ostvaruju dobit ispod šest miliona dinara u kalendarskoj godini, iako mogu da budu paušalci, ali su se dobrovoljno odlučili da ipak vode knjige. Knjigaši mogu biti u sistemu PDV, moraju da pravdaju troškove poslovanja, moraju da podnose završni račun i moraju imati knjigovođu. Oni nemaju ograničenja po pitanju izbora delatnosti kao paušalci, nemaju limit prihoda, ali ne mogu ni da podižu novac bez pravdanja i ne plaćaju porez u fiksnom iznosu. Iznos doprinosa je viši nego kod paušalaca.

PDV (PRIHOD NA DODATU VREDNOST) OBVEZNIK

PDV obveznici su preduzetnici i privredna društva čiji prihod u poslednjih 12 mesec iznosi preko  osam miliona. Limit od osam miliona dinara se gleda u prethodnih 12 meseci, a ne u kalendarskoj godini, kao što se limit od šest miliona za vođenje knjiga. Pr. Maj 2020. godine je i računa se od maja 2019.godine, a ne od januara 2020.godine. Knjigaš može da bude u sistemu PDV-a, dok paušalac to ne može.

Zaključak:

Da rezimiramo, podela na preduzetnik, DOO i paušalce, ne postoji kao takva. To su dve podele pomešane na jedan sasvim nelogičan način, iz čistog neznanja. Možete biti preduzetnik i paušalac u isto vreme, a možete biti doo i pdv, možete biti i preduzetnik i pdv obveznik istovremeno, ali i ne morate. Jedno ne isključuje drugo.