AUTORSКA PRAVA – Šta je zapravo to i od čega se sastoji?

Autorska prava je pravo koje pripada autorima odnosno stvaraocima autorskih dela. Ona obuhvataju niz imovinskih i moralnih prava autora u vezi sa njegovim autorskim delom.

Pre priče o autorskim pravima, osvrnula bih se na to šta je zapravo autorsko delo.

Kontaktirajte nas: https://siceviclaw.com/kontaktirajte-nas/

Autoska prava

Advokatica Tamara Sićević: https://www.linkedin.com/in/tamara-sicevic-attorney/

Autorska delo

Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina čoveka, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.

Da bi se neko delo smatralo autorskim delom ono mora da sadrži neke osnovne elemente, i to:

Inovativnost

Autorsko delo mora biti originalno, odnosno mora se razlikovati i izdvajajati od svega što već postoji. To izdvajanje ne može biti bilo kakvo, već mora imati odredjeni stepen inovativnosti. Neophodni stepen originalnosti koji je potreban da bi delo uživalo pravnu zaštitu odredjuje se u svakom konkretnom slučaju.

U slučaju spora u pogledu ovog elementa, sud u postupku ovo ocenjuje, a ako nema dovoljno stručnog znanja, na predlog neke od strana u postupku može odlučiti da se sprovede veštačenje, gde će stručno lice utvrditi da li je neko delo originalno ili ne.

Forma

Autorsko delo, da bi ga ZASP štitio mora biti izraženo u nekoj formi. Ta forma može biti materijalna, elektronska, pa čak nekad to može biti i reč ili pokret.

Autorskim delom smatraju se, naročito:

1) pisana dela (knjige, brošure, članci, računarski programi sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom i dr.)

2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);

3) dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora;

4) muzička dela, sa rečima ili bez reči;

5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela);

6) dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);

7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;

8) kartografska dela (geografske i topografske karte);

9) planovi, skice, makete i fotografije;

10) pozorišna režija.

Autorska prava
Veza izmedju autorskog dela i njegovog autora

Autor dela je nosilac autorskog prava. Autor autorskog dela može biti samo fizičko lice, ali ne i pravno lice. Čak i kada je pravno lice dalo nalog fizičkom licu da stvori neko autorsko delo, to pravno lice nije autor dela.

Dakle, autor može biti samo čovek, a autorsko delo je proizvod njegovog duha. Autorom se smatra lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja dela.

Izuzetno, pravno ili fizičko lice čiji naziv, odnosno ime je na uobičajen način naznačeno na filmskom delu smatra se proizvođačem tog dela.

Pored autora, nosilac autorskog prava može biti i lice koje nije autor, a koje je u skladu sa ovim zakonom steklo autorsko pravo.

To se odnosi na situacije kada je autor npr. nepoznat (anonimno delo ili delo pod pseudonimom), u kom slučaju autoska prava ostvaruje:

1) za izdato delo – izdavač;

2) za objavljeno ali neizdato delo – lice koje je delo objavilo.

Ako se dokaže da napred navedena lica nisu stekla od autora ili njegovog pravnog sledbenika pravo na izdavanje, odnosno objavljivanje dela, napred navedena lice nemaju autorska prava na tom autorskom delu.

Кad se utvrdi identitet autora dela kao, prestaju prava izdavača, odnosno lica koje je delo objavilo.

AUTORSKA PRAVA – moralna, imovinska i sporedna prava autora

Autorska prava se prema važećem Zakonu o autorskim i srodnim pravima mogu podeliti u tri podgrupe: moralna, imovinska i sporedna prava. Zavisno od grupe autorskih prava kojima priprada odredjeno autorskog pravo, važi i različiti pravni tretman.

Moralna autorska prava

Moralna prava autora pripadaju isključivo autoru, neprenosiva su i nisu u prometu, ali se drugim nosiocima prava mogu ustupiti privremeno. Ona su neodvojiva od svog tvorca, ne mogu se prodati niti pokloniti, niti se na drugi način može trajno raspolagati njima odnosno ne mogu se preneti nikakvim pravnim poslom. Moralna autorska prava su vremenski neograničena.

U Republici Srbiji autor raspolaže sledećim moralnim (ličnim) pravima:

  • Pravo paterniteta – pravo na priznanje autorstva,
  • Pravo na naznačenje imena – pravo da ime autora bude naznačeno na svakom primerku dela,
  • Pravo objavljivanja – pravo autora da objavi svoje delo, odnosno da odredi način na koji će se delo objaviti, pravo na zaštitu integriteta dela i
  • Pravo na zaštitu integriteta dela – Autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, i to naročito:
    • da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica;da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi;
    •  da daje dozvolu za preradu svog dela.
  • Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela – pravo da se suprotstavi iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može da ugrozi njegovu čast ili ugled.
Autorska prava

PRIMER: Ako neko saopšti tudje autorsko delo, a ne navede ime autora, pa čak i ako navede izvor od koga je preuzeo tudji sadržaj, a ne navede samog autora saopštenog dela (npr. navede mediji koji ima imovinska prava na autorskom delu), smatraće se da je povredio moralna prava autora autorskog dela. Osim toga, čak i da izvor od kog je preuzet sadržaj nije naveo imena autora, to nije osnov da neko bude oslobodjen odgovornosti za to što nije naveo imena autora.

Treba istaći i da, osim imena, može se označiti i pseudonima autora uz njegovu saglasnost. Ako izostane ime autora, ili njegov pseudonim (uz saglasnost za korišćenje pseudonima) ili se objavi delo u izmenjenoj formi (npr. fotografija) u odnosu na original, smatraće se da postoji povreda moralnog odnosno ličnog autorskog prava.

Imovinska autorska prava

Za razliku od moralnih, imovinska autorska prava su prenosiva i autor ih ugovorom može ustupiti drugom pravnom ili fizičkom licu na trajno ili privremeno korišćenje, sa naknadom ili bez nje. Dakle nosilac imovinskog autorskog prava može biti ili izvorno – sam autor, zatim njegov naslednik ili drugo lice na koje autor prenese svoje pravo.

Za imovinska autorska prava važe zakonska ograničenja u pogledu trajanja.

U Republici Srbiji autor raspolaže sledećim imovinskim pravima:

  • Pravo na umnožavanje – pravo da dozvoli ili zabrani umnožavanje dela,
  • Pravo stavljanja primeraka dela u promet – pravo da dozvoli ili zabrani stavljanje primeraka dela u promet,
  • Pravo davanja primeraka dela u zakup – pravo da dozvoli ili zabrani davanje primeraka dela u zakup,
  • Pravo izvođenja – Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvođenje svoga dela (javno saopštavanje nescenskih dela (govor, muzika) uživo pred publikom).
  • Pravo predstavljanja – pravo da dozvoli ili zabrani izvođenje i predstavljanje svog dela,
  • Pravo prenošenja izvođenja ili predstavljanja – pravo da dozvoli ili zabrani prenošenje izvođenja ili predstavljanja,
  • Pravo emitovanja I Pravo reemitovanja i kablovskog reemitovanja – pravo da dozvoli ili zabrani emitovanje i reemitovanje svog dela,
  • Pravo na javno saopštavanje, uključujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti – pravo da dozvoli ili zabrani javno saopštavanje svog dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti tako da mu pripadnici javnosti mogu pristupiti sa mesta i u vreme koje sami odaberu,
  • Pravo na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela – pravo da dozvoli ili zabrani prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela,
  • Pravo javnog saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike – pravo da dozvoli ili zabrani javno saopštavanje dela koje se emituje i javno saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike.
  • Pravo javnog saopštavanja dela koje se emituje – Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje se emituje, odnosno reemituje istovremeno javno saopštava publici na javnim mestima kao što su vozila javnog saobraćaja, restorani, čekaonice i sl. putem tehničkih uređaja kao što su radio aparat ili televizor.

Imovinska autorska prava mogu pripadati autorima, ali za razliku od moralnih subjektivnih autorskih prava, i drugim subjektima kojima je autor ustupio autorska prava, odnosno na koje ih je kasniji nosilac subjektivnih prava dalje preneo.

Promet imovinskih autorskih prava

Imovinska autorska prava karakteriše prenosivost, kako po osnovu prava nasleđivanja primenom pravila naslednog prava, tako i ugovorom.

Postoji nekoliko vrsta ugovora koji za predmet imaju imovinskopravna ovlašćenja, zavisno od vrste ovlašćenja koja se ustupaju ili prenose, odnosno činjenice da li je autorsko delo nastalo ili se ugovara njegova buduća izrada. Ustupanje može biti učinjeno na isključiv ili neisključiv način, zavisno od obima ovlašćenja koja se prenose na sticaoca i dejstva predmetnog prenosa prema trećim licima.

Sticanje od strane poslodavca

Pored prometa, nosilac prava može ista da stekne i po drugom osnovu. Na primer, poslodavac može da stekne imovinska autorska prava na delima koja je stvorio autor u radnom odnosu i to u periodu od 5 godina od trenutka nastanka dela.

Nasleđivanje autorskog prava

Nakon smrti autora, njegova imovinska prava prenose se na njegove naslednike i njihovo pravo traje pomenutih 70 godina od trenutka smrti autora.

Moralna prava su neprenosiva, ali naslednici, kao i institucije iz oblasti kulture, dobijaju pravo da se staraju o moralnim pravima autora, koja nisu vremenski ograničena. Staranje o moralnim pravima podrazumeva vršenje ličnopravnih ovlašćenja autora u cilju zaštite integriteta dela i legitimnih interesa autora.

Specifična prava

Autoru u Republici Srbiji pripadaju i neka posebna, specifična prava kao što je na primer:

Pravo na pristup primerku dela

Autor ima pravo da od vlasnika primerka njegovog dela traži da mu omogući pristup tom primerku, ako je to neophodno radi umnožavanja dela, i ako se time bitno ne ugrožavaju opravdani interesi vlasnika, odnosno lica koje drži taj primerak dela.

Pravo sleđenja

Ako je original dela likovne umetnosti posle prve prodaje od strane autora ponovo prodat, autor ima pravo da bude obavešten o prodaji i novom vlasniku, kao i da potražuje naknadu u obimu koji je propisan članom 35. Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima

Pravo zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti

Vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, skulpture i fotografije ima pravo da taj primerak izlaže, bez obzira na to da li je delo objavljeno, osim ako je autor, prilikom otuđenja tog originalnog primerka, to izričito i u pisanoj formi zabranio.

Preče pravo autora na preradu primerka dela arhitekture

Ako vlasnik građevine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture ima nameru da vrši određene izmene na građevini obavezan je da preradu dela prvo ponudi autoru ako je dostupan.

Pravo autora na posebnu naknadu

Кada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora, shodno odredbama ZASP, autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica (književna, muzička, filmska dela i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.

Pravo autora na naknadu za davanje na poslugu primeraka dela

U slučaju davanja na poslugu originala ili umnoženih primeraka autorskih dela, od strane javnih biblioteka, odnosno drugih institucija namenjenih javnosti kojima je to delatnost, autor ima pravo na pravičnu naknadu.

Uporednonpravni pristup autorskim pravima

Autorska i srodna prava regulisana su na različite načine. Najveća razlika primećuje se u odnosu izmedju evropsko-kontintntalnog i anglosaksonskog pravnom sistemu. Pre svega mislimo na činjenicu da moralna (lična) autorska prava u anglosaksonskom pravu gotovo da i ne postoje, dok u zemljama evropsko-kontinentalnog pravnog sistema zauzimaju mnogo značajnije mesta.

Primer:

U Americi postoji mogućnost da napišete tekst i prodate svoja autorska (imovinska) prava i da se ispod Vašeg teksta, kada bude objavljen pronadje tudje ime, i da to bude sasvim legalno u anglosaksonskom pravnom sistemu, dok bi se to kod nas u Srbiji smatralo povredom autorskog (moralnog) prava i postojala bi obaveza naknade štete autoru. Primer takvog postupanje je npr postojanje ghostwriter-a. Zbog ovoga ne čudi česta zbunjenost ljudi koji pišu tekstove za američko tržište, koji vrlo često nisu ni svesni činjenice da je ovo prema našem zakonu nelegalno odnosno nezakonito, pa pod utiskom ovakve prakse u Americi smatraju da je to i kod nas ZASP dozvoljeno.

Dok se kontinentalno pravo drži stanovišta da je cilj zakonodavstva da u okviru propisa predvidi sve moguće izuzetke i ograničenja u odnosu na autorsko i srodna prava, anglosaksonsko pravo karakteriše daleko koji bi se mogao fleksibilniji i otvoreniji pristup kako kodifikaciji uopšte, tako i propisivanju izuzetaka. Dok se Evropsko pravo trudi da predvidi svaki pojedinačni izuzetak od autorskopravne zaštite smatrati opravdanim i na taj način pruži učesnicima na tržištu pravnu sigurnost, američki pravnici tvrde da je upravo njihov otvoreniji i fleksibilniji pristup u tome ostvario daleko veći uspeh, imajući u vidu da savremeno zakonodavstvo ne može blagovremeno da reaguje na promene koje donosi razvoj nove tehnologije.

Američki sudovi su umesto nabrajanja opravdanih svrha upotrebe izgradili koncept poštene upotrebe autorskog ili srodnog pravnog dela koja se zasniva na ideji da je svaka svrha opravdana ukoliko je upotreba učinjena u razumnoj meri (“fer upotreba”), bez nanošenja štete autoru ili tržištu.

Dok su na nivou Evrope, eksperti poput Nili Kros upozorili da pravni sistem EU mora što pre da unese fleksibilnost u svoje odredbe, veliki broj svetskih zemalja (Koreja, Tajvan, Izrael, Australija…) je implementirao koncept sličan američkoj “fer upotrebi”.