ADVOKAT TAMARA SIĆEVIĆ

MEDIJACIJA (POSREDOVANJE U MIRNOM REŠAVANJU SPORNIH PRAVNIH ODNOSA)

Medijacija je proces rešavanja sukoba u kojem se stranke koriste trećom neutralnom osobom, poznatom kao medijator, kako bi pregovarale i postigle sporazum. Medijacija se može koristiti u raznim situacijama, uključujući porodične sporove, radne sporove, privredne sporove, građanske sporove, sporove u zajednicama i mnoge druge.

Faze postupka medijacije

Ovaj postupak obično započinje uvodnim sastankom na kojem medijator upoznaje stranke i objašnjava postupak medijacije. Prva radnje je potpisivanje sporazuma sa postupajućim medijatorom. Zatim, medijator daje uvodnu reč, predstavljajući sebe, medijaciju kao postupak, pravila postupka i daje strankama da se predstave. Stranke potom izlažu svoj slučaj po redosledu koji su dogovorile. Medijator potom vodi pregovore između stranaka, pružajući podršku i savete kako bi se pronašlo rešenje koje je prihvatljivo za obe strane. Medijator ima pravo da uzima beleške, ali one predstavljaju tajnu i ne mogu se koristiti nigde osim za svrhu medijacije za koje su i uzete. Takođe, to važi i za stranke. Postupak se okončava potpisivanjem sporazuma, koji ima snagu vansudskog poravnanja, ali može na zahtev stranaka overom kod javnog beležnika da dobije snagu izvršne isprave čija se pravna snaga izjednačava sa pravosnžnom presudom. Cilj medijacije je postići sporazum koji će zadovoljiti sve strane, bez potrebe za sudskim procesom.

Tabelarni prikaz razlika izmedju sudskog postupka i medijacije

Kako odbarati medijatora

Kako bi se medijacija koristila kao koristan alat za rešavanje sukoba, važno je odabrati kvalificiranog i stručnog medijatora. Medijator treba imati veštine pregovaranja, upravljanja sukobima i komunikacije, kao i pravno znanje u području u kojem se sukob javlja.

Medijator može biti lice koje je registrovano u Ministarstvu pravde i dobilo dozvolu odnosno licencu za obavljanje medijacije. Spisak ovlašćenih odnosno Registar medijatora možete pronaći na sajtu Ministarstva pravde.