Medijacija – osnovne karakteristike, prednosti u odnosu na sudski postupak

Šta je medijacija?

Medijacija je proces rešavanja sukoba u kojem se stranke koriste trećom neutralnom osobom, poznatom kao medijator, kako bi pregovarale i postigle sporazum. Medijacija se može koristiti u raznim situacijama, uključujući porodične sporove, radne sporove, privredne sporove, građanske sporove, sporove u zajednicama i mnoge druge.

Kontaktirajte nas i zakažite konsultaciju ili Vašu prvu medijaciju: https://siceviclaw.com/kontakti/

Faze postupka medijacije

Ovaj postupak obično započinje uvodnim sastankom na kojem medijator upoznaje stranke i objašnjava postupak medijacije. Prva radnje je potpisivanje sporazuma sa postupajućim medijatorom. Zatim, medijator daje uvodnu reč, predstavljajući sebe, medijaciju kao postupak, pravila postupka i daje strankama da se predstave. Stranke potom izlažu svoj slučaj po redosledu koji su dogovorile. Medijator potom vodi pregovore između stranaka, pružajući podršku i savete kako bi se pronašlo rešenje koje je prihvatljivo za obe strane. Medijator ima pravo da uzima beleške, ali one predstavljaju tajnu i ne mogu se koristiti nigde osim za svrhu medijacije za koje su i uzete. Takođe, to važi i za stranke. Postupak se okončava potpisivanjem sporazuma, koji ima snagu vansudskog poravnanja, ali može na zahtev stranaka overom kod javnog beležnika da dobije snagu izvršne isprave čija se pravna snaga izjednačava sa pravosnžnom presudom. Cilj medijacije je postići sporazum koji će zadovoljiti sve strane, bez potrebe za sudskim procesom.

Prednosti medijacije

Pozitivne strane medijacije su:

• ušteda troškova,
• tajnost postupka,
• nemogućnost korišćenja dokaza iznetim u medijaciji u drugim sporovima,
• izuzeće medijatora je uvek moguće,
• dobrovoljnost i
• postupak u kome je cilj da svaka strana izađe zadovoljna.

Niko ne može da natera ni jednu stranu da pristane na ono što krši njene interese.

Postupak medijacije obično je manje formalan i manje stresan od suđenja, a stranke mogu zadržati veću kontrolu nad ishodom. Medijacija takođe može biti brža i jeftinija od sudskog procesa, što je još jedna prednost.

Jedna od ključnih prednosti medijacije je što se stranke suočavaju sa stvarnim problemima koji su uzrokovali sukob, a ne s pitanjima pobede ili poraza. Medijator pomaže strankama da razumeju shvatanja jedni drugih i zajedno pronađu rešenje koje je prihvatljivo za obe strane.

Medijacija se može provoditi u različitim fazama sukoba. Na primer, medijacija se može koristiti kao rešenje za spor koji se već dogodio, ali takođe može biti korisna kao preventivni alat za rešavanje sukoba pre nego što se oni pretvore u ozbiljne probleme. U nekim slučajevima, sudovi mogu preporučiti medijaciju prije nego što dođe do suđenja. Naravno, to ne sprečava stranke da docnije pokušaju pred drugim medijatorom.

U medijaciji se stranke često osećaju ugodnije nego u sudskom procesu, jer se radi o manje formalnom procesu. Stranke su takođe više uključene u postupak, što omogućava veću kontrolu nad ishodom. Medijacija također može očuvati odnose između stranaka, što je posebno važno u porodičnim sporovima ili sporovima u zajednicama.

Tabelarni prikaz razlika izmedju sudskog postupka i medijacije

SUDSKI POSTUPAK	MEDIJACIJA
1. formalan postupak	1. manje formalan postupak, fleksibilan, u neformalnoj, prijatnoj atmosferi
2. za tuženog prinudan postupak	2. dobrovoljan postupak
3. po pravilu javan postupak	3. privatan i poverljiv postupak (po pravilu isključena javnost)
4. izvode se dokazi	4. pregovara se
5. fokusira se na tačke u vezi sa kojima se stranke ne slažu	5. fokusira se na tačke u vezi sa kojima se stranke slažu
6. utvrđuje se pravo	6. utvrđuju se interesi i traži se najbolje rešenje
7. sudija upravlja postupkom	7. strane upravljaju postupkom, u dogovoru sa medijatorom
8. sudija donosi odluku	8. strane donose odluku
9. donosi se presuda	9. zaključuje se sporazum
10. dugotrajan (nepredvidivo)	10. brz i hitan postupak
11.(nepredvidivo) skup postupak	11. jeftin postupak
12. Neizvesnost	12. strane odlučuju i preciziraju sporazum
13. Jedna ili obe strane mogu ostati nezadovoljne	13. Rešenje je obostrano prihvatljivo
14. Lične vrednosti, kultura, običaji i tradicija se zanemaruju a utvrđuje se pravo	14. Poštuju se lične vrednosti, kultura, običaji i tradicija
15. Međusobni odnosi se obično pogoršavaju	15. Odnosi postaju bolji ili ostaju isti
16. Žalba po pravilu odlaže izvršenje	16. Sporazum može odmah imati svojstvo izvršne isprave, kao pravosnažna sudska odluka
17. Parnični postupak je po pravilu praćen i postupkom prinudnog izvršenja, tj. dodatnim odlaganjem i troškovima suda i izvršitelja	17. Nakon postizanja sporazuma, strane po pravilu dobrovoljno izvrše sporazum
18. Može da bude vođen od strane drugog, ovlašćenog, lica	18. Neposredan – lično prisustvo je obavezno

Nedostaci medijacije

Uz sve prednosti, medijacija takođe ima neke nedostatke. Na primer, postupak medijacije može biti neuspešan ako stranke ne žele sarađivati ili ne žele pronaći rešenje koje je prihvatljivo za obe strane. Takođe, postupak medijacije može biti neuspešan ako medijator nije dovoljno stručan ili ako se stranke ne mogu složiti oko izbora medijatora.

Medijacija može biti koristan alat za rešavanje sukoba u mnogim situacijama. Međutim, važno je razumeti da medijacija nije uvek uspešna i da postoji potreba za sudskim procesom u nekim slučajevima.

Važno je napomenuti da medijacija ne može uvek zameniti sudski proces. U nekim slučajevima, sudski proces može biti jedini način za rešavanje sukoba.

Kako odbarati medijatora

Kako bi se medijacija koristila kao koristan alat za rešavanje sukoba, važno je odabrati kvalificiranog i stručnog medijatora. Medijator treba imati veštine pregovaranja, upravljanja sukobima i komunikacije, kao i pravno znanje u području u kojem se sukob javlja.

Medijator može biti lice koje je registrovano u Ministarstvu pravde i dobilo dozvolu odnosno licencu za obavljanje medijacije. Spisak ovlašćenih odnosno Registar medijatora možete pronaći na sajtu Ministarstva pravde.

Medijacija u svetu i kod nas

U nekim zemljama, medijacija je obvezna pre pokretanja sudskog postupka (primer dobre prakse u Evropi je svakako Italija), dok se u drugim zemljama medijacija preporučuje kao alternativni način rešavanja sukoba (što je takođe slučaj i kod nas).

Sjedinjene Američke Države prednjače u tom smisli, da se u toj zemlji jako veliku broj postupaka rešava medijacijom i da su medijatorske kuće izrazito jake i da je medijato jako poštovan i cenjen od strane suda i sudija.

U Evropi, jedna od prvih država koja je uvela zakonsku obavezu održavanja prvog inicijalnog sastanka sa medijatorom i upoznavanja sa medijacijom pre pokretanja sudskog postupka je Italija i ovo se jako dobro pokazalo. Po uzoru na Italiju, ovu su počele da primenjuju i druge zemlje u Evropi, gde se takođe pokazalo kao jako uspešno. Obaveznu medijaciju, kompletan postupak medijacije pre pokretanja sudskog postupka, pokušala je Italija, ali ovo se nije pokazalo kao dobro rešenje. Zbog toga se ostalo na tome da samo inicijalni sastanak i upoznavanje sa medijaciom i pravilima medijacije bude obavezan. Nakon toga, stvar je izbora stranaka da li će nastaviti sa medijacijom ili će se upustiti u sudski postupak. Priprema se pokušaj uvodjenja ovakvog modela i kod nas, ali videćemo da li će to biti i sprovedeno i da li će zaživeti.